Beo wine fair 2019.

Obaveštavamo sve prijatelje, rodbinu, a prevashodno ljubitelje vina, da je februara meseca, proste 2019.godine preminuo naš dragi i dugo voljeni Beo Wine Fair.

 

Imao je svoje uspone i padove. Svoje dobre i loše stvari. Bio je jedini vinski sajam (a ne salon ili festival) u Srbiji. Imao je infrastrukturu. Budžete, medije. Moć. Ali… Patio je od nekih pogrešnih poteza organizacije, koje ne pravi ni manifestacija vinara „Crveni nos“ u Velikim Radincima, kao što su, recimo, različite vrste čaša na ulazu.(Jedne za 200, pa štand pored iste te za 250. Ni dan danas ne znam zašto)

Mnogim ljubiteljima vina ovo je bio omiljeni sajam jer je imao prateći program za supruge, rodbinu, i decu. Njih proslede na sajam turizma, opština i koječega, a oni na miru probaju vina. Kod mnogih vinara su  mogli i da sednu na miru, čak i cigaretu da zapale (doduše krišom), ali to je bilo dok je bilo vina za probu.

Kako god Sajam je umro. Ovaj subjektivni stav doneo sam na osnovu činjenice da je na BWF-u ove godine konačno bilo više učesnika koji „žive“ od prodaje rinfuz vina ili litarke, u odnosu na butelju, kao i više vinara koji su došli  besplatno (platio neko drugi za njih, vinarsko udruženje ili neka privredna komora) u odnosu na one koji su sami platili.

Ali… ALI!!! Zapravo postoji šansa da ovakav stidljivi i nejasni vinski sajam upravo sada ustane poput feniksa, nastavi gde je krenuo i da postane ozbiljan i vrlo posećen FESTIVAL VINA. “Event” sa muzikom, hranom, zabavom, pesmom, igrom i vinom (na 6.mestu). Mogućnost da samostalne štandove imaju samo vinarije koje proizvode minimum milion litara, da štandovi budu kao na beer festu: napucani, osvetljeni, ozvučeni. Obezbediti da ima da se sedne, da se pojede, da ima neko licidersko srce da se kupi, jabuka u šećeru, vuna u boji, preskakanje barrique bureta iz mesta, brzo ispijanje vina, Nedeljom poklon za svakog do je prošao vrlodobar na polugodištu, a ima ih. Na ulazu da se prodaju čaše ali plastične, zbog tuča. Možda i ženske cipele, za degustacije, ali samo za vrhunske poznavaoce vina.  Videćemo, ima ideja na pretek.

Sajam u kratkim crtama po danima (Ovo sam napisao sad već davne 2014.,  što, ipak, ne menja puno stvari. I onda, i sada, je suštinski isto):

Dan prvi:

Svi pod konac, na štandu sve kao u izlogu, jer prvi dan dolaze nadređeni. Pročulo se da je Turistička organizacije Kube dovela 3 igračice. Broj telefona igračica je traženiji od avansnog kupca. Pušači odlaze do reke da zapale. Svi uvukli stomak. Optimizam puca.

Dan drugi:

Kubanke otišle sa AIR Etihad (sponzoruše), brada prvi dan (to je moderno), rupica na svakim drugim najlonkama, nema više štikli preko 5cm, po muškim frizurama se može videti ko je na kojoj strani spavao, ako je…

Dan treći:

Kravatu nose još jedino ovi iz osiguranja, svi su obuli cipele “za vožnju”, promoterke imaju pogled kao da gledaju predavanje o kvantnoj fizici, smeška se još jedino ko radi na procenat.

Dan četvrti:

Na vreme će doći, samo oni koji će ranije otići. Pola muških je ispasano, a druga polovina u košuljama od juče. Pušači se više ne kriju po kuhinjicama. Zubi su uglavnom oprani Orbitom. Promoterke su kolektivno dobile bol u ____ (odaberi organ sam) pa ne mogu da stoje (mnoge i ostanu do kraja). Ko god ima pult do zemlje, „napapučio je cipele“. Brufen i upaljač imaju najveću vrednost.

ZAKLJUČAK

Teška tema. Organizatori imaju godinu dana(minus jedna nedelja) da smisle šta im je činiti. Ja im stojim na raspolaganju, mislim, znam čoveka koji im može napraviti veliki đevrek od kartona…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *