Sveti Trifun, Sveti Valentin, Dan zaljubljenih, Dan vinara…Šta god mislili, složićemo se svi da je to dan. Za većinu ljudi je to sasvim običan dan. Za neke nije. Sa „tim nekim“ se obično ženimo, udajemo, verimo, zabavljamo, muvamo…Ok, shvatili smo. Treba nešto uraditi.
Romantici. Njima je lako, napišu pesmu, odu, poemu, naslikaju nešto, istetorivaju…Ideja na pretek…Čak i da urade neku glupost, ako imaju rasparene čarape, nose ešarpu i kad joj vreme nije i teraju kosu na čudno sve što urade će ispasti „VAUUUU“. 
Devojkama je lako. Ove godine na Dan zaljubljenih pada kup Srbije u košarci, tako da možete da poklonite: 2 piva, 4 palačinke i 90 minuta tišine, i vaša (uglavnom) jača polovina će biti prezadovoljna poklonom. Možda krene i neka suza.
A muški? Uh. Kao minsko polje. Ne smeš nešto što si već poklonio, ne može cveće (šta ćeš onda za 8.mart?), ne može nešto praktično, ne može jeftino (a februarsku platu smo počeli da trošimo još sredinom januara, kud smo i slavili Novu godinu), ne može lične prirode (kako sutra da ode u računovodstvo, ili kod majke, i da se pohvali). Ne može knjiga „Mali princ“ (koliko god cool ova knjiga bila, svaka devojka ima bar po 3 primerka. Malo čudno ima tri primerka, a rekla je da ste joj drugi. Hm). Šoping? Pa to idemo svakako. Napravićete romantičnu večeru? Nikako! Posle 14.februara, ide 15…Kuvaćete cele godine.
Pa šta ostaje?
VINO!
Opuštanje, uživanje, razgovor (neko rekao masaža?). Ali nemojte da uzmete prvu flašu koju vidite. Nađite neko koje će je asocirati na mesto gde ste upoznali (osim ako je Zanzibar), mesto gde ste putovali, gde ste uživali zajedno, mesto gde želi da otputuje, možda se neko vino zove po njoj (ili njemu).
Šta je zaključak teksta iliti suština: ne znam kako ni sebi da pomognem, a kamoli vama, ali čisto da znate imate još 7 dana, pa smišljajte. Srećno!
