Ide vreme krsnih slava i večita nedoumica: ne, ne mislim na “Da li povesti ženu kod kuma na slavu?”, već na “Koje vino kupiti domaćinu?”. Ne bih pokretao raspravu da li nositi vino ili neko drugo piće, jer po Bibliji nije Isus rekao: “donesite mehove sa vodom i stvoriću vam kraft pivo. I nakrivite ih 45 stepeni da ne bude pene…” Dakle vino.
Postoji pet pravila kojih treba da se držite prilikom kupovine vina za slavu:
- Kuma donela – kuma odnela iliti “Uzimala davala”
Ako volite vino, a znate unapred da ga domaćin neće imati u ponudi, onda kupite svoje omiljeno vino. Flašu nosite u ruci. Dok se grlite i čestitate slavu, flašu ne ispuštajte iz ruku, već kad dođete do stola i svog mesta, ceremonijalno je spustite ISPRED SEBE. Kad vas domaćin ponudi da popijete nešto, tražite samo praznu čašu. Da bi za svaki slučaj izbegli neprijatnu situaciju, otvorite temu npr. “Da li treba plaćati parking kazne”. Naredna 3 sata niko neće primetiti ni ako bi se baka Milka šlogirala, a kamoli da pijete vino koje ste sami doneli.
- Vlastita imena, geografska odrednice, uvozna vina
Treba izbegavati, ne samo za slave, na poklon nositi vino čiji je naziv ime. “(Carica) Milica” je možda bivša, “(Car) Lazar” je možda poštar. Naivni misle da treba kupiti vino ako nosi ime isto kao i domaćica. Nikako. To je još gore. Zamislite samo kad u pola večere neko kaže: “Ova “Jelisaveta” ima loše telo”, “Malo je i mutna” ili “Ja to ne bih uneo u kuću”.
“Velikosrbima” ne donositi vino iz zemalja koje su priznale Kosovo. Kod “Velikosrba” pazite i na godinu berbe vina. Nemojte da je vino starije od istorije držanja slave u toj kući.
Kladioničarima ne donositi iz regija u kojima postoji fudbalski klub, jer sigurno ih je baš taj ispalio za gomilu para…
- Slava vlasnika vinarije ili enologa
Ako idete na slavu kod vlasnika neke vinarije, ili enologa, ili komercijaliste, treba na poklon odneti njihovo vino, jer je svako drugo lošije, preskupo i “u padu”, svakom drugom nešto štrči, nešto pliva, nešto smrducka. Nemojte nikako glumiti šaljivdžiju i odneti domaćinovo vino na poklon sa drugom etiketom (prespete vino). Neprijatno će biti kad, posle treće čaše, domaćin shvati da je svoje vino “pljuvao” tokom sarme…
- Pravoslavno (manastirsko) vino
Bog je svemoguć, i ako mislite da ćete se ušlihtati sa jednom bocom vina, varate se. Vino pravi enolog, ne Bog, a prihod od prodaje ima prodavac i vlasnik, ali Bog ne. Ako kupujete zbog griže savesti, možda da promenite način života. Jedna boca ne rešava to.
Sa ovakvim vinima domaćin može da pomisli da želite da mu kažete da je grešan ili da ste videli domaćicine slike iz njene umetničke faze… Dakle nikako.
(oprosti mi Bože, što ti utičem na prihod)
- Igra Šuge
Ako imate vino kojeg želite da se rešite, a znate da postoji šansa da će vam domaćin, možda to isto vino doneti nazad na vašu slavu, onda imate dve opcije: napišite posvetu na vinu. Da, na vinu. Na etiketi. Ili ključem po boci. Druga je malo surovija: pokvasite dno papirne kese od vina. Kesu držite za dno. Kad domaćin uhvati da dršku: pljaaas…Vi ste vino doneli na poklon. Nećete ga dobiti nazad. Niti morati piti.
Postoji i kontra-šuga: “Sretna slava kume, evo vino na poklon, kao što je red. Ovo vino si mi ti poklonio, a ja nisam dovoljno vredan da bih ga pio sam, pa rek`o kome ću nego kumu svom. Da ga popiješ u sreći. Preda mnom. Sada. Ajde kume, ajdeee, nemoj plakati…”
Zlatko časti
Za dobar provod na slavi nije bitno samo vino. Pazite da ne sednete pored ujaka “artiljerca”. Nikako na klupu, već na stolicu, zbog naslona. Nikako između ovala, da ne ostanete gladni (domaćice obično rašire salvete gde ide oval), leđima uz zid, da snimate situaciju. Ne pored svoje žene. Ne pored ujakove žene (za svaki slučaj)… Sipajte 2 sarme više i čekajte da iznesu pečenje – u slučaju da je pečenje bezveze, vi imate štek! Kod torti izbegavajte oblike jagnjeta, automobile i slično. Doboš rules!
Svakako imajte na umu, imate i vi slavu. Doćiće i ti ljudi kod vas…
Srećna slava domaćine!
