Posts by Zlatko

Izvoz srpskog vina u bratsku nam, ali daleku NR Kinu

October 7, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

   …Kad bi se ispraznio Indijski okean i od toga napravila žitnica, u uslovima idealnog leta, ona bi mogla da ishrani 146 milijardi ljudi…

Sećate li se ove antologijske scene iz jednako antologijskog filma „Sjećaš li se Doly Bell“? Ovde je navodim, jer se u datoj sceni pogled gospodina Aligrudića apsolutno podudara sa pogledima naših vinara, kada se pomene Kina. Dobro, ne svih, ali većine…

Da krenemo redom…

Dugo godina Kina nije bila zanimljiva, ne samo našim vinarima, nego nikome. Mrzelo me je da guglam šta su Kinezi ranije pili, ali vino sigurno nisu. Sredinom devedesetih to počinje da se menja i Kina postaje sve ozbiljniji potrošač vina. Kako su svi vinari sveta videli da se otvara novo tržište, tako smo se i mi aktivirali… Vrlo brzo, samo 15 godina kasnije.

Čega se stidimo, a ne bi trebalo

Po informacijama kojima raspolažem, do ovog trenutka, četiri vinarije iz Srbije izvezle su vino u Kinu, a i peta ima sklopljen ugovor, ali još ni jedna boca nije otišla. „Pun kofer vina“ ne spada u izvoz – čisto da se odmah razumemo. Ni jedna vinarija nije napravila tri isporuke istog vina, istom kupcu. Što znači da su svi do sada izvezli ili „prva punjenja“ ili poklone ili vina za ličnu potrošnju. Da li je ovo lep rezultat? Apsolutno da. Da li je ovo naša realnost? Da. Da li nas je sramota načina na koji smo došli do kontakta? Da! Čuli ste rečenicu: Sedeo sam u vinogradu, zalamao lozu, kad eto dva Kineza…? Ni ja.

Na žalost, u svetu još uvek nismo dovoljno poznati po vinu, zlobnici bi rekli da nismo ni u regionu. Jako je teško išta prodati na tako dalekom i zahtevnom tržišu, već formiranom na vinima Italije, Francuske, Španije i Novog Sveta, u svim kvalitativnim segmentima. Svaki početak je težak, naročito ako se počinje od apsolutne nule. I svaka tetka, ujna, devojka, ljubavnica, partijski drug, konzul, fb prijatelj, tw folover znači… On čuje, pa kaže nekom, pa taj kaže nekom… Pa ajde boca, opet boca, pa karton… I tako to kreće. Srbija je mlada vinska zemlja, jako mlada, i često smo nestrpljivi kada je u pitanju uspeh. Siguran sam da svako od nas ima pripremljene četiri rečenice koje bi rekao Matsu Vilanderu umesto Novaka Đokovića, ali niko neće da trči po ceo dan.

Čega se ne stidimo, a mogli bismo, bar malo…

Opet: mi smo mala i mlada vinska zemlja i prvo bi trebalo da se na neko tržište probijemo zajedno. Nacionalno. Ne po vinogorjima, ili vinarijama. Koliko sam primetio, u izveštajima sa sajmova i promocija, retko gde je zastava Srbije, a skoro nigde mapa Evrope sa oznakom naše zemlje. Ako u Pekingu razlikuju merlo sa Fruške Gore od merloa iz Šumadije, onda ja plaćam piće svim stanovnicima tog grada koji se prezivaju Jang!
Trebalo bi da shvatimo da za nastupe na takvim sajmovima moramo da imamo novca i energije. Potrošačima moramo prvo da objasnimo da je Srbija vinska zemlja. Gde smo. Šta imamo. Da imamo čak i Kontrolni broj. I tako 5, 6… 10, 11 godina. Pa tek onda, možda, da idemo kao udruženja. Možda!

Zlatko časti….

Ovog puta, svakom čitaocu koji je izdržao do kraja, poklanjam vina za rodjendan, svadbu, slavu… Pažljivo čitajte! Dakle, pošto svaki vinar ima Aligrudićev pogled kada se spomene Kina, svaki od njih (ne baš svaki, ali 99,97%) svakog dana klikne bar jednom na rifreš mejla očekujuči upit iz Kine i narudžbinu za 6 milijardi boca. Po punoj ceni! Unapred! Pošaljite mejl svim vinarijama da želite da radite izvoz vina za Kinu. Napišite da imate zainteresovanog kupca – ime ne smete da otkrivate, jer je mnogo ozbiljan igrač. Dodajte i da snadbeva celu Kinu. Baš celu. Stavite računicu: 6 milijardi x 1 flaša x 4,5 evra….Samo vam treba po dve flaše od svake etikete za uzorak. Vinar snosi trošak pošte do vaše adrese, a vi od vas do Pekinga. Pssst! Samo vi i ja znamo da je Peking na vašim nepcima. Sto flaša ste rešili sigurno. Popijte jednu i u Jangovo ime!

 

Vino, grožđenbalski neprijatelj broj 1

August 23, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

Ove godine obišao sam pet manifestacija posvećenih berbi i vinu: bilo je tu grožđenbala, pudarskih dana, dana vina, ovih i onih berbi i berbanskih dana… Pročitao sam i još desetak izveštaja sa sličnih svečanosti koje nisam uspeo da obiđem, pa ovaj tekst pišem na osnovu svog i tuđeg iskustva. Pa ko se prepozna – prepoznao se.

Za nekog sve, za svakog po nešto…

Da vidimo, šta smo tamo imali… Ringišpil, licidersko srce, vo sa ražnja u lepinji, tombola (svaka dobija!). Hali – gali, pet pari čarapa za 100 dinara, kokarde, tamburaši, kokice, šećerna vuna, voće, pivo, štrudle, med, trubači, alva (ona što se lepi za zube i ona druga), proročica, baloni sa helijumom u obliku Sunđer Boba, ušećerene jabuke… Zvezde Grand produkcije, tek procvetale i one već ocvale, vinska fontana, prasad na ražnju… Da li sam nešto propustio? Možda vino? A, da, vino – špricer, bevanda, musolini, bambus, ne znam kako se zove mešavina belog vina i soka od jabuke… Oh, vi, možda, mislite na pravo vino? Vino iz butelje? Pampur i to? Pa, recimo samo da sam video više muških pupkova, koji su ugledali svetlo dana usled pucanja jadnih dugmića na košuljama, nego butelja vina.

Učesnici…hteli ili ne

Većina ovih svetkovina, kojima je krcata jesen u Srbiji, ima višegodišnju tradiciju. Sve su nastale sa ciljem da se proslavi kraj berbe, logično, sa vinom u fokusu. U trenutku nastajanja – najkvalitetnijem koje se moglo naći. Vremenom, vino je napredovalo. Mnogo. Napredovale su i vinarije, i vinari, i vinski sajmovi, a ove svetkovine, kao ni lokalne turističke organizacije koje ih organizuju, baš i nisu. Ponekad imam osećaj da bi na jedan takav festival odozgo slobodno mogli da stavimo veliko stakleno – ili primerenije: plastično – zvono, kao ono za tortu, pa da na njemu napišemo: Muzejska postavka: Dani berbe 1978. Sasvim lepo bismo mogli da zaradimo od ulaznica…

Nažalost, danas na ovakvim događajima uglavnom nema vinara, mislim onih najboljih iz neke regije, a ako se i pojave – ne izlažu svoja istaknuta vina. Organizatori se žale na sve ozbiljnije uslove koje vinari postavljaju. Zamislite, oni bi hteli staklene čaše, led i frižidere! Vinari se žale na sve navedeno u drugom pasusu. I tako…Svake godine razgovaraju, dogovaraju se, pregovaraju, pozdrave familiju i raziđu se. “Lose-lose“ situacija.
Koji vinari onda učestvuju? Iskreno, ne znam. Devedeset odsto njih možemo podvesti pod rečenicu: “Pravim samo za sebe i prijatelje, oko četiri do pet hiljada litara i nisam registrovan još ni u biračkom spisku, a kamoli u vinarskom“
Pošto nema vina, nema ni vinske publike. Posećenost ovih događaja najviše zavisi od muzičkog programa, ali generalno možemo reći da je publika “invertovani Politikin zabavnik” – za sve do 7 godina i više od 77 godina.Većina ovih svetkovina vina ima i takmičenja u kvalitetu, ali vinska nadmetanja na kojima žiri iz sale izlazi na navođenje, kao kamion sa prikolicom, ne želim da komentarišem.

Povratak u budućnost…

Ne vidim da će se išta promeniti u budućnosti. Bojim se da će Vino morati da svim ovakvim festivalima kaže: „Mislim da ne bi trebalo da se viđamo neko vreme. Ja tebe ne zaslužujem. U meni je problem, nisi ti kriva. Mislim da treba da počneš da se viđaš i sa drugim napicima. Možda je najbolje da ostanemo prijatelji. Javi se nekad od srede“.

Zlatko časti…

Ako se dobro pripremite, provod na ovakvim festivalima je zagarantovan. Na noge nešto komotno i čvrsto na prstima, da vas štiti kad vas budu čepali. Ako slabije podnosite alkohol, možda jedno dva decilitra maslinovog ulja da popijete, da obloži želudac. Plastične čaše su obavezne, kao i vata za uši zbog „tehničkih problema sa ozvučenjem koji će se brzo rešiti“. Kad počne tuča (a počeće sigurno), nemojte da razdvajate! Takvi dobiju najviše batina. Treba vam i flašica kisele vode, za slučaj da naletite na malo masnije krofne. Izbegavajte sve sa šljivama i višnjama zbog koštica, kojih “sigurno nema“. Ako krenete da probate vina, nemojte da pitate za sortu, godinu, odležavanje, poreklo vinograda. Nema pljuvanja, vrtenja čašom ili mirisanja! Pijuckanje je takođe zabranjeno. Ako odlučite da pohvalite neko drugo vino, nemojte pominjati poznate i priznate vinarije. Idealan komentar je “Lepo vam je vino, a svidelo mi se i ono od čika Miće iz Radinaca…”

 

 

Kontrolni broj trči počasni krug

August 23, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

Zli vinarski jezici rekli bi da kontrolni broj nema nikakvu primenu, niti od njega ima koristi

Od Dragane, jedne od tri čuvene sestre iz vinarije Aleksić, ove godine dobio sam ukupno tri SMS poruke: “Srećan rođendan“, “Dobili ste zlato u Sofiji” i “Ukinut kontrolni broj”. I sam Sveti Đorđe ozbiljno se uplašio za svoju poziciju u kući Živanića, jer, da sam se samo malo više obradovao dobrim vestima, umesto njega bi počeli da slavimo Draganin rođendan!

KRATKI VODIČ KROZ KONTROLNI BROJ

Dakle, ukinut je kontrolni broj….

Mi, direktni učesnici u poslu sa vinom, znamo o tom broju više nego što bismo voleli. Međutim, vinopijama on verovatno ne znači puno. Dakle, šta je kontrolni broj? Običan niz brojeva i slova, koje određuje Ministarstvo poljoprivrede, odnosno, Grupa za vinarstvo i vinogradarstvo, koju čini tim stručnjaka na čelu sa Darkom Jakšićem. Svako vino koje se nalazi u zvaničnoj prodaji, domaće ili iz uvoza, nakon dostavljanja dokumentacije Ministarstvu dobija kontrolni broj koji mora da bude istaknut na vidno mesto na zadnjoj etiketi. Svake godine, za svako vino, za svaku novu berbu, tražiš i dobijaš novi kontrolni broj.

Da bi se došlo do tog broja, podnosili smo Ministarstvu popunjen obrazac sa osnovnim podacima o vinu, analizu iz laboratorije, prednju i zadnju etiketu, objašnjenje imena vina… Nakon toga dobijali smo broj, stavljali na zadnju etiketu i vino je moglo da ide u promet. Kontrolni broj je precizniji od bar koda koji većina vinara ne menja godinama, ali je manje precizan od LOT broja, jer se potonji razlikuje od tanka do tanka svakog vina, svake berbe. Tačnije, bar bi trebalo da je tako.

TEORIJA

U teoriji, vinar tako pripremljeno vino obeleženo kontrolnim brojem potom plasira na tržište. Inspekcija u svom redovnom obilasku upoređuje podatke koje je vinar prijavio sa onima koje su na etiketi i sankcioniše svakog ko obmanjuje potrošača. I svi su sretni, sem prevaranata… Pomislili ste na onog sa ušima? I ja.

PRAKSA

Zli vinarski jezici (ne ja, Darko, ne ja!) rekli bi da kontrolni broj nema nikakvu primenu, niti od njega ima koristi. Vinar je obično čekao trenutak da proda poslednju bocu neke etikete, i tek tad kretao u proces dobijanja novog kontrolnog broja, što je obično rezultiralo nervozom i nerazumevanjem: “Zar oni iz Ministarstva moraju svaku noć da idu kući?…Sram ih bilo” (ni ovo nisam ja! – molim lepo, gospodine Jakšiću).

Sa druge strane, nažalost, broj zaposlenih u Grupi za vinarstvo nije rastao srazmerno rastu vinskog tržišta Srbije, pa je i to dovodilo do prolongiranja dobijanja famoznog broja. Veoma često sam u vinotekama, restoranima, čak i marketima, sretao vino bez kontrolnog broja, ali nikada nisam čuo za slučaj da je neko vino zbog toga povučeno sa tržišta. A još manje verujem da je neki revnosni inspektor otišao u vinoteku u Somboru ili Kragujevcu, uzeo bocu vina i rekao: „Aha… ovo vino po ovom kontrolnom broju ne sme na etiketi da ima reč barrique!“

Suština problema sa kontrolnim brojem i razlog zašto on nije zaživeo leži u tome da mi još nismo savladali ni sabiranje, a želimo da pravimo složene algoritme. Postoji još mnogo neregistrovanih vinarija. Još uvek možemo da nađemo vino sa urednim etiketama i od podataka na njima samo broj mobilnog telefona, najčešće supruge vlasnika. U svakoj regiji ima po nekoliko vinarija bez mokrog čvora, bez puta, bez krova, bez niza osnovnih stvari…Da ne govorimo o vinarima koji u vinarijama imaju slepe prostorije sa sudovima iz kojih se vino rastaču u plastične balone i prodaju na kapiji bez računa i ikakve evidencije. Prvo moramo da rešimo sve ovo, pa tek onda možemo da pređemo na formalno objašnjenje imena vina!

POSLASTICA ZA KRAJ

Sad dok čitate pevušite u sebi: pam pa pa pa pa pam (muzika iz serije Grlom u jagode, ako niste shvatili)… Kontrolni broj ću pamtiti po prvoj godini pojavljivanja. Prvih par meseci su sajmovima i promocijama kružile „proverene“ informacije. I ja sam iz pouzdanih izvora (zar postoje drugi?) sve saznao i jedino mi nije bilo jasno zašto im treba i slika moje Tetka Lepe, ali dobro… Na svakom skupu na kome bi se pojavio neko iz Ministarstva, vinari su kretali u takve sačekuše da bi i navijačke grupe mogle da uče taktiku od njih. Dokoni vinari su često davali kojekakve informacije razonode radi (g.Darko, ovde već spadam i ja): “Pošalji praznu kovertu da zauzmeš mesto”; “Odnesi bocu na poklon, ali nemoj svoju, da ti ne nađu grešku”; “Jedan vinar iz Župe poslao je dokumentaciju preko FB, i Darko prihvatio”; „Oni rade nekad i nedeljom, jer tad nikog nema, pa zovi na fiksni, ali budi uporan“…

U prvoj godini kontrolnog broja, prvi sajam na kome su vinari trebali da ga imaju na etiketama bio je u Lazarevcu… Nažalost, nisam slikao, ali bio sam oduševljen rešenjima: broj registracije dostavnog vozila, datum rođenja prve žene, ime sina i tako… “Ja tako dobio. Zašto bih tebe lagao!?“

U SVAKOJ SREĆI POSTOJI NESREĆA

Nažalost, ukinut je samo kontrolni broj koji se stavlja na etiketu, ali vinari i uvoznici i dalje treba da podnose dokumentaciju Ministarstvu i ne prodaju vino dok ne dobiju dozvolu, odnosno rešenje.

Mada, ja sam juče na nekoj promociji čuo….