Subota veče. Beogradski restoran. Mihajlo i Mia su konačno izašli na piće. Pričaju. Uživaju u razgovoru. Dolazi ljubazni konobar.
- Šta želite da popijete?
- Daj nam neko crno vino…
- Rekli ste “CRNO” vino?
Muk. Ceo restoran se ukočio. Mia počinje da plače. Zna šta sledi. Mihajlo pokušava da objasni da je mislio crno grožđe,a crveno vino, nudi pare…Ali,kasno je… U tom trenutku ulazi vinska komunalna policija. Odnose ga u nepoznatom pravcu.
Šta je pravilno?
Crveno. Pardon crno. Nijedno. Oba. Ako Wikipediju koristimo kao izvor, tek su oni zbunjeni. Na istoj stranici malo ovako, malo onako. U svetu ima zemalja gde se kaže crveno vino ,a ima gde se kaže i crno, što nas vraća na početak. Zakon o vinu ne poznaje crno vino. Ali taj isti zakon ne poznaje ni mog komšiju koji krade otirače po zgradi, tako da mi to nije neki pouzdan kriterijum.
Na žalost (ili na sreću) u ovom trenutku u Srbiji ne postoji “vinski autoritet” koji bi prelomio ovu nedoumicu.
Nekako neformalno je prihvaćeno da ljudi koji konzumiraju stona I “domaća”(čitaj ne registrovne vinarije) vina piju CRNA vina, a da su vina sa geografskim poreklom, kvalitetna I vrhunska, CRVENA, ali opet jedan slučaj ne čini pravilo.
Predlog rešenja:
Po meni najbolje rešenje bi bilo da ovakve nedoumice reše “preko kolena” sportisti koje dočekujemo na Balkonu. Npr: “Ja, Novak Đoković, donosim odluku, do se do dočeka sledećeg sportiste na balkonu, vino zove CRNO! I da se smeju mešati rečice “jer” I “jel”, jel je to isto!”
Ili na primer kad je Zvezda šampion u fudbalu da se zove crveno, a kad je Partizan onda crno. Recimo…Jedino onda imamo problem ako Ofk Beograd bude šampion (plavo vino).
Šta je sigurno I šta je bitno.
Nema tačnog odgovora. I ne treba dopustiti da vas iko uverava da grešite. Jedinu grešku možete da napravite vi, ako dopustite da vas iznervira konobar/stic na Slavi/sestrin momak/komšija i upropasti vam uživanje u vinu, a to je suština.
A Mihajlo? Guli robiju. Deli ćeliju sa nekim tipom koji je rekao ekspreso…
