iliti odgovor vinara na pitanje: Kada možemo probati perjanicu vaše vinarije? Ili nešto sa natpisom Limited? Ili nešto…išta… Pozdravite vašu mamu.
Često imamo situaciju da vinar izlaže na nekom sajmu, ali ne izlaže sva svoja vina. To su najčešće baš one etikete zbog kojih većina i dolazi na njegov štand. Neki čak izlažu samo flajere, ali nema degustacije. Menja se vinska karta u restoranu? Donosi se flajer i nudi stisak ruke. Muški stisak. Vino za degustaciju? Nema ga. Možda i bude neka boca, ali sigurno ne onog vina po kojem svi znaju tog vinara. Zašto? Hmmm…
Kondorov let (entuzijazam, iščekivanje, optimizam)
Svi ljubitelji vina, bez obzira na kvalitet i cenovni rang, jedva čekaju nove berbe, nove etikete. Da probamo nešto novo, nešto što nismo do sad, nove varijacije na temu. Ko se popravio, ko pokvario. Ko promenio. To se ne odnosi samo na posetioce sajmova, već pre svega na somelijere, konobare, ljude koji rade u vinotekama (da, i oni spadaju u ljude!), distributere…
…I onda, dođe taj trenutak: vinar na vidiku. Na štandu ili ulazu u restoran, svejedno. Preko ramena izgovaramo kolegi: „Sad ćeš da probaš vinčugu!“
Kreće poniranje
„Dobar dan. Jeste, tačno je. Izbacili smo novu berbu našeg vina. Premijum, zlatna serija. Kupaža je slična, sa malo više šardonea. Ali arome na nosu, pa to je fantazija! Bela divlja, pa pripitomljena trešnja, cvet mandragore, planinski sladić – omiljeni slatkiš štrumpfova… – Pružamo čašu. – „Inače, što se tiče berbe, enolog ne pamti da je ikad bilo ovako dobro. Čudo!“ – Čaša još stoji u vazduhu. – „Možda ne znate, ali vlasnikova baba , kad je bila beba, prvo je rekla „vino“, pa tek onda „mama“. ROĐAČE, SIPAJ BRE! „Molim? Izvinite, ali ne može…“
Čaša je još u vazduhu, suva.
Ima dosta situacija da se vinar pojavljuje sa flajerom na sajmu ili u restoranu. Detaljan opis vina, vinarije, vinograda, dede, babe, opreme, enologa, konsultanta, gastro savet, savet dekantiranja, savet za služenje, ljubavni savet, pesma, poema… Sevap je da ga pohvalite: „Flajer vam je super. Stvarno. I ova folija preko, pa zlatotisak…ludilo. Khm, ovaj, a vino?“ Tajac. „A, pa vino nismo poneli.“
Obično u prvom krugu sledi sijaset duhovitih doskočica, vrcavih i interesantnih priča. Ali vina nema. Ne sipaju. Imaju male količine.
Ja vas sada pitam, kolege, ako su već tako male količine, zašto ga promovišete? Ako kupac nije zaslužio da proba to vino, zašto ga izlažete na sajmu? Zašto dolazite u restoran sa pričom? Šta ćemo za 10 godina kad svi budu imali po etiketu ili dve koje koštaju po 100, 200 evra?
U Srbiji postoji 12 ozbiljnih vinskih distribucija. 18 vinoteka u Beogradu i 4 u ostatku Srbije. I cca 30 somelijera koji imaju uticaja na vinske karte i potrošače, 4 vinska blogera i jedan Perica Merlo.rs. Sa 50 flaša vina, pokrivate celu Srbiju, ali nekima je bolje da se to popije sa kumom Milicom iz Pančeva ili da čami u podrumu čekajući, božemeprosti, naslov teksta.
Glavom u beton
„To vino je skupo!“ Sjajno. Znači i ti misliš da su ti vina skupa? Konačno se u nečemu apsolutno slažemo. Ma najlakše je da ti daš flajer somelijeru, a on ako hoće da proda neku flašu, nek lepo prosledi flajer gostu u restoranu. Još bolje, neka slika flajer, ko će to da štampa stalno… Pa da, svakako svi imamo telefone sa kamerom. Ali šta ćemo ako to nije to? Šta ako je vino 10 puta bolje nego pre? Šta ako vredi duplo više nego što mu je cena? Maler. Evo tebi flajer i svi sretni.
Nema dalje od dna. Ili ima?
„Ali možete da kupite flašu, opisao sam vam kakvo je vino.“ Vlasnik je zabranio degustaciju, ali nije prodaju? Pa sjajno. Da li sve ovo sami smišljate ili uzimate neku agenciju? Koliko košta ova boca mog bivšeg omiljenog vina? 2.000 dinara? Super. Ja stvarno mislim da ovo vino vredi jednu pravougaonu maslinasto – zelenu novčanicu, sa žigom. Milutin Milanković je na njoj. Ozbiljan lik. Akademik. Bio mnogo pametan. Samo vlasnik novčanice mi ne dozvoljava da je dajem po sajmovima i restoranima. Maler. Imate sa sajtu nbs.rs detaljniji opis, ako vam ovaj nije bio dovoljan. Uzmi sebi i jednog Nikolu Teslu. Ja častim.
