Pravila ponašanja na vinskom sajmu

December 7, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

Da li se isplati otići na sajam vina? Pa makar se ulaz i plaćao… Postoje dva odgovora: “Da.” i “Ooo, da!” Najskuplja ulaznica za neki vinski sajam u Srbiji je oko hiljadu i po dinara. Da li je ovo mnogo? Ne. To je jedna flaša vina u vinoteci. Ako na svakom štandu probate samo po jedno vino, isplatiće vam se kao da ste kupili porodičnu ulaznicu.

Šta nikako, ali nikako…

Ako ste konobar, nemojte nikada, ali nikada, zbog malo više napunjene čaše vina izgovoriti rečenicu: “Ja vas mogu ubaciti u taj restoran…” Zašto? Znate li koja je razlika između medveda i komercijaliste? Medved, kad vidi da ste mrtvi, ode. Zato pažljivo sa obećanjima.

Od nastanka prvog vina negde u Zakavkazju, pa do danas, niko nikad, na vinskom sajmu ili salonu, nije smuvao pripadnicu lepšeg pola zaposlenu u nekoj vinariji. Ni vlasnicu, ni enologa, ni komercijalistu, ni hostesu… Posebno nije dosetkama poput: “Ovo vino je lepo kao ti” ili “Da li je ovo vino i inače slatko ili zato što si mi ti sipala?” Ni ne pokušavajte!

Ako vas je već uhvatilo vino, izbegavajte da nagnuti preko pulta, tražite vina u čijim imenima ima puno prednjenepčanih suglasnika. Posebno su nepreporučljivi pino griđo i prokupac. Jedino što će se desiti je da ispljujete vinara. A još ako zobate one keksiće, …eto radosti!

Ne, nikako prosipanje vina u kiblu! U kiblama stoje flaše vina i led. Kad neko prospe vino, onda ta voda od leda više nije čista. Što utiče na izgled etiketa, jer voda postaje lepljiva. Vinari su usvojili nepisano pravilo, da kad im neko to uradi, oni pokvase ruke u istoj toj kibli i potapšu pametnjakovića po ramenu, sakou, košulji, kaputu… ili mu poprave kravatu. Nemojte da se ljutite, prvi ste počeli!

Malo samopouzdanja…

Ako imate vremena, idite na svaki sajam koji možete, nemate šta da izgubite. Rentirajte čašu. Ako izgubite papirić za povrat novca, vratite se nazad na sajam, obiđete dva štanda i čaša se i preplatila.

Koliko god da ne znate, nemojte da vam bude neprijatno da nešto pitate. Svi ti ljudi samo zbog vas tu. Zbog vas se sve ovo pravi. Slobodno u sebi ponavljajte “ja sam kupac, ja sam kupac”. Ako naletite na na gospodina koji stavom liči na kapitena ragbi tima iz američkih filmova, slobodno mu recite: „Ko je ovde kupac? Ako vam ja ne trebam, zašto ste ovde? Ja sad idem da kupim drugu bocu vina, mislite o tome sutra.“ Postoji mogućnost da neku vinariju predstavlja i gospodin “Rečnik-stranih-reči-i-izraza”. Prepoznaćete ga tako što na pitanje “Da li ste možda vi izmislili vino?” dugo razmišlja. Vi ste kupac, nismo to zaboravili, zar ne? Zamolite ga da ponovi sve na nekom od jezika naroda i narodnosti ili ga zamolite da ukuca u Google translate.

A pljuvanje? Ovo je posebna, za mnoge bolna tačka. Mnogi vinari će se uvrediti kad pljunete njihovo vino. Ovde morate imati stav! Ako na festivalu gutate vina, ubrzo ćete pitati da li ima neko harmoniku u gepeku i početi da šaljete poruke svojoj prvoj ljubavi iz srednje škole. Vi ste kupac! Slobodno! Kad smo kod toga, nikad mi neće biti jasno – a to sam nebrojano mnogo puta video – kako čačkalica završi u spiteru?

Zlatko časti…

Ovaj put ne savetom već konkretno, vinom, na štandu vinarije Deurić

Kad budem mrtav i beo

October 7, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

 

iliti odgovor vinara na pitanje: Kada možemo probati perjanicu vaše vinarije? Ili nešto sa natpisom Limited? Ili nešto…išta… Pozdravite vašu mamu.

 

Često imamo situaciju da vinar izlaže na nekom sajmu, ali ne izlaže sva svoja vina. To su najčešće baš one etikete zbog kojih većina i dolazi na njegov štand. Neki čak izlažu samo flajere, ali nema degustacije. Menja se vinska karta u restoranu? Donosi se flajer i nudi stisak ruke. Muški stisak. Vino za degustaciju? Nema ga. Možda i bude neka boca, ali sigurno ne onog vina po kojem svi znaju tog vinara. Zašto? Hmmm…

Kondorov let (entuzijazam, iščekivanje, optimizam)

Svi ljubitelji vina, bez obzira na kvalitet i cenovni rang, jedva čekaju nove berbe, nove etikete. Da probamo nešto novo, nešto što nismo do sad, nove varijacije na temu. Ko se popravio, ko pokvario. Ko promenio. To se ne odnosi samo na posetioce sajmova, već pre svega na somelijere, konobare, ljude koji rade u vinotekama (da, i oni spadaju u ljude!), distributere…

…I onda, dođe taj trenutak: vinar na vidiku. Na štandu ili ulazu u restoran, svejedno. Preko ramena izgovaramo kolegi: „Sad ćeš da probaš vinčugu!“

Kreće poniranje

„Dobar dan. Jeste, tačno je. Izbacili smo novu berbu našeg vina. Premijum, zlatna serija. Kupaža je slična, sa malo više šardonea. Ali arome na nosu, pa to je fantazija! Bela divlja, pa pripitomljena trešnja, cvet mandragore, planinski sladić – omiljeni slatkiš štrumpfova… – Pružamo čašu. – „Inače, što se tiče berbe, enolog ne pamti da je ikad bilo ovako dobro. Čudo!“ – Čaša još stoji u vazduhu. – „Možda ne znate, ali vlasnikova baba , kad je bila beba, prvo je rekla „vino“, pa tek onda „mama“. ROĐAČE, SIPAJ BRE! „Molim? Izvinite, ali ne može…“

Čaša je još u vazduhu, suva.

Ima dosta situacija da se vinar pojavljuje sa flajerom na sajmu ili u restoranu. Detaljan opis vina, vinarije, vinograda, dede, babe, opreme, enologa, konsultanta, gastro savet, savet dekantiranja, savet za služenje, ljubavni savet, pesma, poema… Sevap je da ga pohvalite: „Flajer vam je super. Stvarno. I ova folija preko, pa zlatotisak…ludilo. Khm, ovaj, a vino?“ Tajac. „A, pa vino nismo poneli.“

Obično u prvom krugu sledi sijaset duhovitih doskočica, vrcavih i interesantnih priča. Ali vina nema. Ne sipaju. Imaju male količine.

Ja vas sada pitam, kolege, ako su već tako male količine, zašto ga promovišete? Ako kupac nije zaslužio da proba to vino, zašto ga izlažete na sajmu? Zašto dolazite u restoran sa pričom? Šta ćemo za 10 godina kad svi budu imali po etiketu ili dve koje koštaju po 100, 200 evra?

U Srbiji postoji 12 ozbiljnih vinskih distribucija. 18 vinoteka u Beogradu i 4 u ostatku Srbije. I cca 30 somelijera koji imaju uticaja na vinske karte i potrošače, 4 vinska blogera i jedan Perica Merlo.rs. Sa 50 flaša vina, pokrivate celu Srbiju, ali nekima je bolje da se to popije sa kumom Milicom iz Pančeva ili da čami u podrumu čekajući, božemeprosti, naslov teksta.

Glavom u beton

„To vino je skupo!“ Sjajno. Znači i ti misliš da su ti vina skupa? Konačno se u nečemu apsolutno slažemo. Ma najlakše je da ti daš flajer somelijeru, a on ako hoće da proda neku flašu, nek lepo prosledi flajer gostu u restoranu. Još bolje, neka slika flajer, ko će to da štampa stalno… Pa da, svakako svi imamo telefone sa kamerom. Ali šta ćemo ako to nije to? Šta ako je vino 10 puta bolje nego pre? Šta ako vredi duplo više nego što mu je cena? Maler. Evo tebi flajer i svi sretni.

Nema dalje od dna. Ili ima?

„Ali možete da kupite flašu, opisao sam vam kakvo je vino.“ Vlasnik je zabranio degustaciju, ali nije prodaju? Pa sjajno. Da li sve ovo sami smišljate ili uzimate neku agenciju? Koliko košta ova boca mog bivšeg omiljenog vina? 2.000 dinara? Super. Ja stvarno mislim da ovo vino vredi jednu pravougaonu maslinasto – zelenu novčanicu, sa žigom. Milutin Milanković je na njoj. Ozbiljan lik. Akademik. Bio mnogo pametan. Samo vlasnik novčanice mi ne dozvoljava da je dajem po sajmovima i restoranima. Maler. Imate sa sajtu nbs.rs detaljniji opis, ako vam ovaj nije bio dovoljan. Uzmi sebi i jednog Nikolu Teslu. Ja častim.

Vino, grožđenbalski neprijatelj broj 1

August 23, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

Ove godine obišao sam pet manifestacija posvećenih berbi i vinu: bilo je tu grožđenbala, pudarskih dana, dana vina, ovih i onih berbi i berbanskih dana… Pročitao sam i još desetak izveštaja sa sličnih svečanosti koje nisam uspeo da obiđem, pa ovaj tekst pišem na osnovu svog i tuđeg iskustva. Pa ko se prepozna – prepoznao se.

Za nekog sve, za svakog po nešto…

Da vidimo, šta smo tamo imali… Ringišpil, licidersko srce, vo sa ražnja u lepinji, tombola (svaka dobija!). Hali – gali, pet pari čarapa za 100 dinara, kokarde, tamburaši, kokice, šećerna vuna, voće, pivo, štrudle, med, trubači, alva (ona što se lepi za zube i ona druga), proročica, baloni sa helijumom u obliku Sunđer Boba, ušećerene jabuke… Zvezde Grand produkcije, tek procvetale i one već ocvale, vinska fontana, prasad na ražnju… Da li sam nešto propustio? Možda vino? A, da, vino – špricer, bevanda, musolini, bambus, ne znam kako se zove mešavina belog vina i soka od jabuke… Oh, vi, možda, mislite na pravo vino? Vino iz butelje? Pampur i to? Pa, recimo samo da sam video više muških pupkova, koji su ugledali svetlo dana usled pucanja jadnih dugmića na košuljama, nego butelja vina.

Učesnici…hteli ili ne

Većina ovih svetkovina, kojima je krcata jesen u Srbiji, ima višegodišnju tradiciju. Sve su nastale sa ciljem da se proslavi kraj berbe, logično, sa vinom u fokusu. U trenutku nastajanja – najkvalitetnijem koje se moglo naći. Vremenom, vino je napredovalo. Mnogo. Napredovale su i vinarije, i vinari, i vinski sajmovi, a ove svetkovine, kao ni lokalne turističke organizacije koje ih organizuju, baš i nisu. Ponekad imam osećaj da bi na jedan takav festival odozgo slobodno mogli da stavimo veliko stakleno – ili primerenije: plastično – zvono, kao ono za tortu, pa da na njemu napišemo: Muzejska postavka: Dani berbe 1978. Sasvim lepo bismo mogli da zaradimo od ulaznica…

Nažalost, danas na ovakvim događajima uglavnom nema vinara, mislim onih najboljih iz neke regije, a ako se i pojave – ne izlažu svoja istaknuta vina. Organizatori se žale na sve ozbiljnije uslove koje vinari postavljaju. Zamislite, oni bi hteli staklene čaše, led i frižidere! Vinari se žale na sve navedeno u drugom pasusu. I tako…Svake godine razgovaraju, dogovaraju se, pregovaraju, pozdrave familiju i raziđu se. “Lose-lose“ situacija.
Koji vinari onda učestvuju? Iskreno, ne znam. Devedeset odsto njih možemo podvesti pod rečenicu: “Pravim samo za sebe i prijatelje, oko četiri do pet hiljada litara i nisam registrovan još ni u biračkom spisku, a kamoli u vinarskom“
Pošto nema vina, nema ni vinske publike. Posećenost ovih događaja najviše zavisi od muzičkog programa, ali generalno možemo reći da je publika “invertovani Politikin zabavnik” – za sve do 7 godina i više od 77 godina.Većina ovih svetkovina vina ima i takmičenja u kvalitetu, ali vinska nadmetanja na kojima žiri iz sale izlazi na navođenje, kao kamion sa prikolicom, ne želim da komentarišem.

Povratak u budućnost…

Ne vidim da će se išta promeniti u budućnosti. Bojim se da će Vino morati da svim ovakvim festivalima kaže: „Mislim da ne bi trebalo da se viđamo neko vreme. Ja tebe ne zaslužujem. U meni je problem, nisi ti kriva. Mislim da treba da počneš da se viđaš i sa drugim napicima. Možda je najbolje da ostanemo prijatelji. Javi se nekad od srede“.

Zlatko časti…

Ako se dobro pripremite, provod na ovakvim festivalima je zagarantovan. Na noge nešto komotno i čvrsto na prstima, da vas štiti kad vas budu čepali. Ako slabije podnosite alkohol, možda jedno dva decilitra maslinovog ulja da popijete, da obloži želudac. Plastične čaše su obavezne, kao i vata za uši zbog „tehničkih problema sa ozvučenjem koji će se brzo rešiti“. Kad počne tuča (a počeće sigurno), nemojte da razdvajate! Takvi dobiju najviše batina. Treba vam i flašica kisele vode, za slučaj da naletite na malo masnije krofne. Izbegavajte sve sa šljivama i višnjama zbog koštica, kojih “sigurno nema“. Ako krenete da probate vina, nemojte da pitate za sortu, godinu, odležavanje, poreklo vinograda. Nema pljuvanja, vrtenja čašom ili mirisanja! Pijuckanje je takođe zabranjeno. Ako odlučite da pohvalite neko drugo vino, nemojte pominjati poznate i priznate vinarije. Idealan komentar je “Lepo vam je vino, a svidelo mi se i ono od čika Miće iz Radinaca…”