Pošli na plažu bez vina?! – progunđao je Bata Stojković u kultnoj sceni filma „Varljivo leto ’68“, pre nego što mu je mali Tadija dobacio: Manje vina, manje vina… Pošto nemate uvek pri ruci Slavka Štimca da ga pošaljete biciklom da skoči po demižon, pripremite se za letovanje kako valja.
Dolazi vreme godišnjih odmora, planinarenja, poseta morima, banjama, jezerima, prijateljima, ili, ako nemate sreće, tetki iz okoline Kikinde. Valja poneti kupaće gaće, garderobu za hladno, pa za toplo, pa ako je kiša, ako nije kiša, dve – tri lepe majice za FB slike i tako… Ješćemo lokalne specijalitete, ali šta ćemo piti?
Nositi vino sa sobom ili ne? Dilema je mnogo. Šta ako mi se tamo ništa ne dopadne? Šta ako je preskupo? A šta ako ipak ponesem svoje vino a ono završi na slavi kod predobrog i prepoštenog carinika Janisa? Šta ako pusti čep usput ili boca pukne u koferu? Strah da ostanemo bez boce omiljenog vina je kao strah od tuširanja sa upaljenim bojlerom. Velik.
Samo hrabro, jednom se živi
U slučaju da odlučite da svoja nepca ipak poverite lokalnim vinarima, kasirkama iz Lidl supermarketa, teči vlasnika apartmana i uopšte vinskoj industriji zemlje u kojoj letujete, imajte na umu da vas čeka slalom kroz vinske zamke za turiste. Kao i uvek, Zlatko velikodušno časti savetima…
- Ako odlazite u Tursku, Grčku ili neku drugu zemlju čiji jezik ne znate, pametni ljudi (dakle, ne ja – prim.aut.) kažu da uvek kupujete vina u klasičnim flašama bordovskog ili burgundijskog oblika. Teško da ćete naći vino sa Decanter nagradom u obliku fiće ili neke boginje.
- Izbegavajte etikete na kojima dominiraju tradicionalne šare i natpisi poput SANTORINI WINE preko pola boce. Kupujte vino na kome je istaknuta sorta, godina i ime proizvođača. Poželjna je i slika vinarije – tako ćete znati da je vino stvarno napravio vinar koja zaista postoji, a ne da je nastalo kupažom ostataka iz cisterni pristiglih iz La Manče, Friulija, Đevđelije i Peloponeza.
- Ne kupujte ništa ispod pet evra! U suprotnom, nema tog probiotika koji posle može da pomogne…
- Ako je mesto u kom letujete malo, a obično jeste, preporuka je kupovina u supermarketima. Ne zbog cene, već zbog stanja u kom se vino verovatno nalazi. Male prodavnice ne hlade ni lubenice, a kamoli vino zaostalo iz sezone kad su se vaši roditelji upoznali u Makarskoj.
- Godina berbe na boci mora da bude isključivo prošlogodišnja. Tako smanjujete rizik da vas je to vino gledalo iz osunčanog izloga još pretprošle godine, da je oksidirano i propalo. Osim ako baš niste mazohista.
- Pripremite se unapred! Saznajte na internetu koje su to vinarije i sorte popularne i kvalitetne. Upamtite okvirne cene, da biste znali da li u boci vina plaćate servis somelijera ili servis kola vlasnika restorana.
- U restoranima je svakako preporuka da pijete ili najjeftinije ili najskuplje vino u ponudi, jer su na njima najmanje marže. To pravilo važi svuda u svetu.
- Omanuli ste i kupili neopevani krš? Ako baš morate, ohladite ga na 2°C i popijte na kraju večeri. Tako će i sirće da sklizne.
Ko reskira, profitira
Ako se bojite da će vam loše odabran lokalni krš pokvariti romantičnu večeru, finale nečega ili ribu koju ste sami ulovili i bacili na gradele, onda ipak ponesite svoje omiljeno vino. Ili više njih.
Zbog carine nije baš najbolje da boce držite na suvozačevom sedištu. Osim ako vas baš svrbi tih 20 evra u novčaniku. Spakujte vina u kofer ili putni frižider. Postoji rizik da ćete na granici provesti malo više vremena, pa može da se desi da čep popusti. Da vam stvari ne bi mirisale na odgrozd, sveže pokošenu traviu i limetu, flašu ubacite u kesu i vežite „bapski čvor“. Pa ako i pusti čep, kad stignete u smeštaj kesu ubacite u zamrzivač. Garderoba suva, a vi imate „Šardonenka“ za pojesti.
Vi častite!
Ako biste imali moć da o tuđem trošku pošaljete na more neku nepoznatu osobu, da li biste je poslali? Ne razumete? Ovako… Svaki put kad vidite srpsko vino (sok, keks, čokoladu…) na polici ili u ponudi negde na nekom primorju, trebalo bi da znate da je neki menadžer tu došao pa pregovarao sa kupcima (i okupao se), pa je onda komercijalista obišao kupce (i okupao se), pa je neki vozač isporučio robu (i okupao se), pa je opet komercijalista došao u kontrolu (i okupao se). Dakle, svakom vašom kupovinom domaćih proizvoda u inostranstvu, pomažete nekom komercijalisti da se osunča i okupa! Istina, znam neke koji bi mogli i u Srbiji da se okupaju, ali to je druga tema…
