Saznajte ko će birati najpopularnije vino u 2020.!

Vlada Kovač, organizator konferencije „Webiz“ (besplatna reklama, prim.aut.) mi je saopštio mnogo lepih vesti tokom našeg poznanstva, ali ni jedna se ne može meriti sa ovogodišnjom:

„Prolazi trend Influensera globalnog tipa, koji promovišu i pelene i orbit žvake, i dolazi vreme mikro influensera…“

Mikro influenseri?! Hm…Šta mu to dodje?

 

„Influenseri su osobe koje se bave internet marketingom i imaju uticaj na formiranje trendova u određenim nišama, a Mikro influenseri su (uglavnom) Instagram ličnosti koje nemaju veliki broj pratilaca, ali koji imaju „influence“, veći uticaj od velikih influensera prema kojima su pratioci postali čak i malo podozrivi zbog očiglednog sarađivanja sa brendovima na većini fotografija.“ Izvor: Samoobrazovanje.rs

 

„…nemaju veliki broj pratilaca…“ OPA! ŠTA JE SAD SRPSKI VINARI?

Konačno će pravda biti zadovoljena! Konačno ćemo svi mi srpski vinski blogeri, jutjuberi, tviteraši, instagrameri, svi mi koji pišemo o vinima, slikamo se sa istim, i lajkujemo jedni drugima, svi mi koji slikamo istu flašu iz više uglova pa kačimo sliku u aprilu, avgustu i oktobru, postati važni! Svi mi koji imamo po 500 pratilaca (od toga 200 kineza, zbog ključnih reči) ćemo dobiti na značaju. Sad više neće biti na sajmu: „Bio si juče na mom štandu i probao sve“, „Juče ti je taj pored tebe bio kum, a danas momak koji uskoro otvara vinoteku“, „Nemoj mi nuditi sveće u obliku flaše vina“, „Ne možeš uzeti prazne flaše vina, jer si već pijan kao morka“.

Već vidim kako nas i najveći vinari (i po visini i po prodaji) sa osmehom dočekuju na štandu:

„Kako mi je drago da Vas (o da, VAS…) vidim „Joco flašo 007“ opet. Pre dva sata kad ste bili na mom štandu i probali sve i slikali se sa svima, baš ste kratko ostali. Evo predlažem da probamo ponovo vina, da vidimo kako su se u medjuvremenu razvila, možda vi kao apsolvent više ekonomske – smer finansije, imate ponovo neki savet za mene diplomiranog enologa. Samo po proverim, vi ste uticajni u zoni: „Ulica Maršala Tita od 9 do 51, Kikinda, jel tako?” Mikro influenser Joca flaša 007: „Tako je, ali samo neparni brojevi“. Pa kako drugačije….

„Prema tome mikro influenser može biti i osoba koju prati 150.000 ljudi, ali i osoba koju prati samo 5.000 ljudi. Aktivno“ Izvor: Samoobrazovanje.rs

5.000? Aktivno? Uff! Ništa braćo saborci, još samo malo strpljenja, ne odustajte! Doćiće uskoro i trend „NANO INFLUENSERA“, pa ćemo se i mi pitati!

Pešački prelaz

Mnogi ne znaju da su pešačke prelaze u Srbiju doneli nacisti za vreme okupacije. Zato ih ovde svi podsvesno ignorišu. U inat Nemcima!

Zašto ne puštamo pešake?

Kako zašto? Stres, bes, nezadovoljstvo vlastitim životom i godinama sakupljana tenzija, u trenutku susreta sa pešakom pretvaraju se u kompleks više vrednosti jer „JA IMAM AUTO, a ti samo tabane! Šabane!“ Kakva satisfakcija! Bar na sekund zadovoljni ste svojim životom… Ili možda samo nismo sigurni u svoje kočnice, ko zna…

Kalimero

Postoje ljudi koji isteruju pravdu. „Pešak na prelazu je kao beli medved, i po zakonu vozač mora…“ – to obično viče ženica od 45 kila nekom vozaču FAP mašine. Sa prikolicom. Gospođo, džabe vam da budete u pravu bez kuka. I uveta. I ruke. Gde vam je kultura? Lepo zapišite broj. Parkiraće se nekad. Odlomite brisače, ključem preko vrata, šećer u rezervoar, radkapne za sestrića, radio antena, ideja koliko želite… To je mnogo efektnije nego da članovi porodice jedu kiflice iznad vaše glave i govore: „Bio je mnogo dobar… Dajte mi one sa mesom, svežije su.“

Da li nekad poštujemo pravila?

Naravno da da. Ako ne računamo momke u plavom“ koji su u vidnom polju, onda najčešće vozači staju ako ih grize savest. Kasni se na posao, nije urađeno nešto, nije plaćen račun, povratak iz švaleracije, gorivo na crvenom, odlazak u banku radi odgovora za kredit… U ovakvim situacijama, dok sretni pešak prelazi, vozač obično upućuje pogled ka gore. Njemu. I misli: „Bože, vidiš da sam dobar, daj reši mi ono…“

Zašto volim Srbiju

Pre par dana jedna devojka je trčala, očigledno je kasnila na autobus… Ili na posao. Ko zna gde. Bila je zabrinuta. Momak u kolima pored mojih stao je momentalno. Kao i ja. Dok je devojka u zlatnim patikama preskakala barice i razmišljala o tome gde sve kasni, nama dvojici je uputila osmeh. O Bože, kakav je to osmeh bio! Kao kad detetu poklonite kinder jaje. Komšija na putu je svirnuo i pokazao mi prstom na sebe, ali, među nama budi rečeno, taj osmeh je sigurno bio namenjen meni. Teško ću poverovati da negde na Islandu, neki Erik Impotentson i žena mu Helga Željnasekson pričaju o pešačkom prelazu. To je tamo normalo. To je tamo sitnica. Eto kakve sitnice oni propuštaju u životu. Sitnice koje život znače.