Posts by Zlatko

Čuvar ulaza restorana u zimskom periodu

February 27, 2018 Zlatko Blog
0 Comment

Dakle, šta imamo tokom zime, ako izuzmemo sarme i slave? Imamo ledene dane, sa dosta snega i puno leda. Posledično, na mnogo ulaznih vrata restorana, kafana, bifea i vinskih barova mogli smo videti natpis „PAZI KLIZAVO“. Na jednom mestu sam video i „PAZI KLZAVO“. Neću reći gde tačno, jer učiteljica vlasnika tog lokala svakako ima slabo srce, pa čisto da joj ne otežavam. (Vuk Kovačević, U.R.Plava Nesanica, Telep, Novi Sad)

Dakle, jedan natpis koji rešava sve. Ako slomiš nogu, dragi posetioče, ne preuzimamo odgovornost, upozoren si, molim lepo.

Čistiti ili ne, pitanje je sad…

Svake godine sneg iznenadi samo one koji treba da ga čiste. Ne, ne mislim na putare. Ovog puta su ugostitelji u pitanju. Sneg na ulazu restorana lepo pokazuje da li menadžer ima autoritet među osobljem. Pošto restorani, naravno, nemaju posebno zaposlenog čistača snega, to obično znači da menadžer traži dobrovoljca ili „dobrovoljca“. Ako sme. Postoje i restorani koji su svesni da je to trošenje i vremena i snage, jer će se belo đubre svakako samo otopiti. Kad tad.

Ipak, neki čiste. Međutim, kad se očisti sneg, ulaz postaje i ostaje klizav. Šta sad? Čekaj…..hm…ZNAM! Stavićemo natpis!

Suština greške 

Šta suštinski znači natpis „Pazi klizavo“. Znači „Baš me briga za vas, dragi gosti“. Postoji problem. Problem je primećen i ne rešava se, već se stavi natpis. Natpis se postavlja da eventualni gost koji završi u gipsu ne bi mogao da tuži dotični ugostiteljski objekat, jer je bio upozoren.
I ja se sad pitam, šta je sledeća faza? „Zakidamo na računu“, „Kuvar presoljava“, „Ne peremo čaše,samo skidamo ruž“, „Razblažujemo vinjak“, „Nekad kažemo da je sve rezervisano, jer nas mrzi da radimo“…?
Zar nije malo glupo da poteraš konobare da završe kurs za somelijera, uzmeš kuvara sa iskustvom, kuhinju opremiš kao spejs šatl, uzmeš stilistu, arhitektu, dizajnera, menadžera, rokneš reklamu, nabaviš prstace i Chateau Petrus iz ’73, namamiš kupca i on se oklizne na ulazu?

U svetu postoji jedno carstvo, u njemu caruje…

Imaš problem? Reši ga, čoveče! Klizav ulaz? Promeni pločice, kupi veštačku travu, donesi 2 metra itisona od kuće (nek ti se deca po parketu kližu u čarapama, win-win situacija), uzmi najdebljeg konobara pa nek prenosi kupce, samo uradi nešto! Ljudi primete takve stvari. Niko neće primetiti da ste problem rešili, ali će primetiti kod konkurencije da oni nisu, pa će dolaziti kod vas. Osim ako razblažujete vinjak.

A šta ćemo sa „piscima“ natpisa?

Ajmo svi ovamo. Ko je postavio natpis „Pazi klizavo“, na ulaz, u moj restoran? Ti, Mićo? E pa Mićo, prvo mala pohvala, imaš lep rukopis. Primetio si problem, nisi ga rešio. Meni je trebalo 5 minuta da uđem u restoran. Tako da od danas nisi više menadžer mog restorana. Razduži odmah uniformu i kući i kad budeš izlazio….pazi klizavo je.

14. februar

February 6, 2018 Zlatko Blog
0 Comment

Sveti Trifun, Sveti Valentin, Dan zaljubljenih, Dan vinara…Šta god mislili, složićemo se svi da je to dan. Za većinu ljudi je to sasvim običan dan. Za neke nije.  Sa „tim nekim“ se obično ženimo, udajemo, verimo, zabavljamo, muvamo…Ok, shvatili smo. Treba nešto uraditi.

Romantici. Njima je lako, napišu pesmu, odu, poemu, naslikaju nešto, istetorivaju…Ideja na pretek…Čak i da urade neku glupost, ako imaju rasparene čarape, nose ešarpu i kad joj vreme nije i teraju kosu na čudno sve što urade će ispasti „VAUUUU“.

Devojkama je lako. Ove godine na Dan zaljubljenih pada kup Srbije u košarci, tako da možete da poklonite: 2 piva, 4 palačinke i 90 minuta tišine, i vaša (uglavnom) jača polovina će biti prezadovoljna poklonom. Možda krene i neka suza.

A muški? Uh. Kao minsko polje. Ne smeš nešto što si već poklonio, ne može cveće (šta ćeš onda za 8.mart?), ne može nešto praktično, ne može jeftino (a februarsku platu smo počeli da trošimo još sredinom januara, kud smo i slavili Novu godinu), ne može lične prirode (kako sutra da ode u računovodstvo, ili kod majke, i da se pohvali). Ne može knjiga „Mali princ“ (koliko god cool ova knjiga bila, svaka devojka ima bar po 3 primerka. Malo čudno ima tri primerka, a rekla je da ste joj drugi. Hm). Šoping? Pa to idemo svakako. Napravićete romantičnu večeru? Nikako! Posle 14.februara, ide 15…Kuvaćete cele godine.

Pa šta ostaje?

VINO!

 

Opuštanje, uživanje, razgovor (neko rekao masaža?). Ali nemojte da uzmete prvu flašu koju vidite. Nađite neko koje će je asocirati na mesto gde ste upoznali (osim ako je Zanzibar), mesto gde ste putovali, gde ste uživali zajedno, mesto gde želi da otputuje, možda se neko vino zove po njoj (ili njemu).

Šta je zaključak teksta iliti suština: ne znam kako ni sebi da pomognem, a kamoli vama, ali čisto da znate imate još 7 dana, pa smišljajte. Srećno!

Kako se rešiti GPS kontrole u službenim kolima?

January 10, 2018 Zlatko Blog
0 Comment

 

Većina firmi koje imaju više prodavaca u službene automobile ugrađuje navigaciju koja služi za kontrolu korišćenja vozila. Tako menadžer ili vlasnik zna da li je auto vožen u slobodno vreme, da li je prodavac radio 8 sati (ako je više, naravno, nije problem), koje objekte je obišao…Dolazimo do pitanja: „Kako izbeći kontrolu?“

Trajno, na žalost ili na sreću, ne postoji način. Ali ako vam treba jedan slobodan dan, ili pola dana, ima načina – ihaaaj! Pa, krenimo redom:

  1. Ometač

Izmislio Kinez sve. Za oko 20 evra postoji uređaj koji ometa signal. U ozbiljnim firmama, ako ovo uradite više puta, provaliće vas, ali jednom sigurno neće. Oteraćete auto na servis (prvo sklonite aparat) i nikom ništa. Bićete pod budnim okom supervizora jedno vreme, ali dobili ste dan.

  1. Mlađi brat

Vodićete ga u grad, nabaviti broj od Cice iz ulice, nećete reći roditeljima da puši… Ima mnogo razloga da mali pomogne. Vi svojim putem, njega u auto i ruta, pa polako.

 

  1. Kolega

Sigurno ima još neko ko prodaje sličan proizvod kao i vi i obilazi iste kupce. Dajte mu da vozi on vaš auto, sutra vi njegov i eto po slobodan dan obojici. Kod key account kupaca (tu spadaju hiper, giga i mega marketi) nadjete refilere. To su oni ljudi kojima je posao da popunjavaju police u prodavnicama i da na svako pitanje odgovaraju sa: Molim vas pošaljite na mejl info@nazivfirme.com . Oni, jadni, nisu ni prijavljeni, a kamoli da imaju navigaciju. Biće sretni što ne moraju jedan dan da idu Noga – Transom po terenu. Još ako je kišica, ima oni vama da plate.

Pod kolege ne mislim na direktnu konkurenciju, već ako vi prodajete sokove, vijajte smrznut program, pivo – kreme, hemija – žvake. Dvojica su se tako smuvala…

 

  1. Dobar raspored

Centar grada, Spens, Knez Mihailova, Slavija, Airport City, svi imamo u našoj ruti delove grada gde se nekoliko kupaca fizički nalazi blizu jedan drugog, odnosno, koje bez obzira na automobil, možemo rešiti peške.

 

  1. Parking zona

Ima veze sa prethodnom tačkom. Parkirate službeni auto u zelenoj zoni, gde može ceo dan da stoji parkiran, prijavite da ste radili centar, a vi naravno odete gde treba. U izveštaju napišete: „Nisam mogao da parkiram u centru, jer je crvena zona i može da se parkira samo jedan sat, pa da ne bih dobio kaznu, parkirao sam dalje i išao peške“.

  1. Uvoznik, predstavnik, distributer…

„Danas sam obišao planirane kupce, sa uvoznikom cenjenog proizvoda koji mi prodajemo. Uvoznik je želeo da zajedno obidjemo teren, pa smo njegovim kolima obilazili, kako bih uštedeo na gorivu“. Ako i dobijete prekoravanje za ovaj postupak, setite se kako vas je baka nagovarala da idete u prodavnicu. „Pa zar ti ne voliš svoju baku? A šta ako baka umre jer nije pojela krušku?“ E, tako i vi: „Zar vi ne želite da povećamo prodaju tog proizvoda? Zar ste vi protiv da nam on sam otvori nove kupce? Vi želite da on ode kod konkurenta?“

 

 

Postoje firme koje imaju i zvučnike koji pište na svaku grešku u kolima, ometače, uređaje za kontrolu brzine, preticanja, parkiranja… I tako umesto da direktor prodaje razvija prodajnu strategiju, on kontroliše koliko često koristite klimu. Otišlo se daleko od suštine, jer suština nije naterati prodavca da preko volje ode kod 10 kupaca i ne uradi ništa, već da prodavac ode kod 10 kupaca kad i kako misli da treba i završi posao.  Zato umesto rezultata imate stresirane papagaje koji tek po datom otkazu shvataju u kakvom su stresu bili.

 

 

Salon vina Hyatt 2017

December 11, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

JOŠ JEDAN PROĐE SALON…

Ovo su moji utisci:

–          Kao da su se posetioci sami dogovorili da petak bude dan za posao, a subota za „Vreme sporta i razonode“. Tokom prvog dana, salon su posetili bezmalo svi vinski distributeri i po mojoj proceni oko 54 Restorana (menadžeri, vlasnici, somelijeri, šefovi konobara, konobari), tako da se učešće isplatilo svakoj vinariji koja je imala nešto novo da pokaže ili koja nema bar komercijalistu na terenu (ne bih išao toliko daleko da kažem: čoveka na terenu). Subota je bila dan za uživanje i „opusti ruku“ ljude.

–          Učešće na Salonu u Hajatu najviše se isplati ako imate vino koje u nabavci košta više od 1.500 dinara, jer iz jedne otvorene flaše vino proba cca 30 ljudi, što je ušteda od 29 flaša + 29 sastanaka po kafanama. Za vinarije koje ne povećavaju kapacitete, ne planiraju poskupljenje, nemaju nove etikete i zadovoljne su prodajom, Salon vina je čisto trošenje vremena i para.

–          Izostanak nekoliko vinarija osetio se jedino u trenucima kad su posetioci želeli da uporede neko vino sa njihovim. Svi vinari bi morali, sa bolom u srcu, da prihvate činjenicu da danas u Srbiji postoji dosta kvalitetnih vina i vinarija i da apsolutno svako vino ima zamenu . Što kaže stara vinarska narodna: „Ako Zlatko laže, akcija 2+1 ne laže“! Više se osetio manjak posetilaca sa prosečnom platom 1,5-3k evra, kojih je – da li zbog snega, zauzetosti ili nečeg trećeg – ove godine bilo jako malo.

–          Vuka Vuletića, pobednika takmičenja za najboljeg somelijera Srbije 2017, svi smo izljubili i izgrlili, kao brata od tetke. I on na to će morati da se navikne, jer će to potrajati još 2 godine, a ako odbrani tron, možda i duže…

–          Besplatnih ulaznica nije bilo ni na recept, a pošto smo snalažljiv narod, razrađeno je par varijanti. Za blic ulaske i izlaske, pozajmljivali su se izlagački bedževi, a za ulaske na ceo dan: službeni ulaz – ostavil ličnu kartu – rešio si problem. Za parking, s obzirom na cenu od  200 dinara za sat (kao da ću mu na leđima parkirati…), portira prođete tako što prijavite istovar robe, ostanete koliko hoćete i kad idete ne platite ništa, jer nemate papirić. Papirić ništa, a dvaput ništa je ništa. Za ručak još nije nadjena prečica, ali do sledećeg Salona biće i to.

Gospodjica je očigledno odabrala Enigmu Vinarije Deurić kao najbolje vino sajma. Hvala joj za to! 🙂

–          Najveće razočarenje Salona je izostanak borbe “vinskih mušica” oko preostalih otvorenih boca nakon zatvaranja štandova. Svi vinari sa zebnjom su iščekivali ovaj okršaj. Mnogi od nas imaju svog favorita (moj je onaj sa šalom), ali očigledno da je VinoCom u  Zagrebu odneo mnogo žrtava, tako da ćemo morati da sačekamo neku sledeću vinsku manifestaciju.

–          Napokon, najveći nedostatak je izostanak spitera. Stakleni bokali jesu imali tu namenu, ali nakon što je neka vinarija iznela (sjajne) pogačice sa čvarcima, „spiteri“ su se pretvorili u bokale za ispiranje usta…

 

Do sledećeg salona… Uživajte u vinima 🙂

Pravila ponašanja na vinskom sajmu

December 7, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

Da li se isplati otići na sajam vina? Pa makar se ulaz i plaćao… Postoje dva odgovora: “Da.” i “Ooo, da!” Najskuplja ulaznica za neki vinski sajam u Srbiji je oko hiljadu i po dinara. Da li je ovo mnogo? Ne. To je jedna flaša vina u vinoteci. Ako na svakom štandu probate samo po jedno vino, isplatiće vam se kao da ste kupili porodičnu ulaznicu.

Šta nikako, ali nikako…

Ako ste konobar, nemojte nikada, ali nikada, zbog malo više napunjene čaše vina izgovoriti rečenicu: “Ja vas mogu ubaciti u taj restoran…” Zašto? Znate li koja je razlika između medveda i komercijaliste? Medved, kad vidi da ste mrtvi, ode. Zato pažljivo sa obećanjima.

Od nastanka prvog vina negde u Zakavkazju, pa do danas, niko nikad, na vinskom sajmu ili salonu, nije smuvao pripadnicu lepšeg pola zaposlenu u nekoj vinariji. Ni vlasnicu, ni enologa, ni komercijalistu, ni hostesu… Posebno nije dosetkama poput: “Ovo vino je lepo kao ti” ili “Da li je ovo vino i inače slatko ili zato što si mi ti sipala?” Ni ne pokušavajte!

Ako vas je već uhvatilo vino, izbegavajte da nagnuti preko pulta, tražite vina u čijim imenima ima puno prednjenepčanih suglasnika. Posebno su nepreporučljivi pino griđo i prokupac. Jedino što će se desiti je da ispljujete vinara. A još ako zobate one keksiće, …eto radosti!

Ne, nikako prosipanje vina u kiblu! U kiblama stoje flaše vina i led. Kad neko prospe vino, onda ta voda od leda više nije čista. Što utiče na izgled etiketa, jer voda postaje lepljiva. Vinari su usvojili nepisano pravilo, da kad im neko to uradi, oni pokvase ruke u istoj toj kibli i potapšu pametnjakovića po ramenu, sakou, košulji, kaputu… ili mu poprave kravatu. Nemojte da se ljutite, prvi ste počeli!

Malo samopouzdanja…

Ako imate vremena, idite na svaki sajam koji možete, nemate šta da izgubite. Rentirajte čašu. Ako izgubite papirić za povrat novca, vratite se nazad na sajam, obiđete dva štanda i čaša se i preplatila.

Koliko god da ne znate, nemojte da vam bude neprijatno da nešto pitate. Svi ti ljudi samo zbog vas tu. Zbog vas se sve ovo pravi. Slobodno u sebi ponavljajte “ja sam kupac, ja sam kupac”. Ako naletite na na gospodina koji stavom liči na kapitena ragbi tima iz američkih filmova, slobodno mu recite: „Ko je ovde kupac? Ako vam ja ne trebam, zašto ste ovde? Ja sad idem da kupim drugu bocu vina, mislite o tome sutra.“ Postoji mogućnost da neku vinariju predstavlja i gospodin “Rečnik-stranih-reči-i-izraza”. Prepoznaćete ga tako što na pitanje “Da li ste možda vi izmislili vino?” dugo razmišlja. Vi ste kupac, nismo to zaboravili, zar ne? Zamolite ga da ponovi sve na nekom od jezika naroda i narodnosti ili ga zamolite da ukuca u Google translate.

A pljuvanje? Ovo je posebna, za mnoge bolna tačka. Mnogi vinari će se uvrediti kad pljunete njihovo vino. Ovde morate imati stav! Ako na festivalu gutate vina, ubrzo ćete pitati da li ima neko harmoniku u gepeku i početi da šaljete poruke svojoj prvoj ljubavi iz srednje škole. Vi ste kupac! Slobodno! Kad smo kod toga, nikad mi neće biti jasno – a to sam nebrojano mnogo puta video – kako čačkalica završi u spiteru?

Zlatko časti…

Ovaj put ne savetom već konkretno, vinom, na štandu vinarije Deurić

3 načina kako prepoznati fantomsku firmu

November 27, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

Na žalost, firme koje su stvorene da „rade“ dva meseca i nestanu, uvek su postojale i uvek će postojati. U svakoj državi postoje neki „Trotter Independent Traders“, fantomska firma na nama je samo da ih prepoznamo na vreme.

Suština ovih firmi je da osnuju neku firmu na babu, dedu, NN lice, kupe što više robe na odloženo plaćanje, prodaju robu na crno u što kraćem roku i …gas!

Ovo su tri načina kako da ih prepoznate:

 

  • Kriju svoje kupce

Od predstavnika ovakve firme najčešće ćete dobiti odgovor da ne može da vam kaže ko su mu kupci zbog konkurencije, ili je neko jaaako bitno ime iz vrha vlasti, fudbala ili muzike, pa ne sme da otkriva. Čest je slučaj i da pokreću lanac maloprodajnih objekata.

Ako neko ima kupca onda on zna da je taj kupac njegov i da vas zove jer kupac želi vaš proizvod… On je posrednik.

 

  • Nude menice

Garancije plaćanja vam neće ponuditi ni jedna ozbiljna firma na početku saradnje. Zašto? Oni su postojali i radili i živeli (i vodili ženu na more) i pre saradnje sa vama. Zašto rizikovati posao i biti u neizvesnosti da im vi možda pustite menicu na 5.000 ili 10.000 dinara?

„Fantomi“ imaju pripremljenje menice i depo karton i op obrazac i kopiranu ličnu kartu, jer oni znaju da dobijaju robu na 30 dana, a za 25 dana su već otperjali.

 

  • Poručuje od svega iz porfolija

Ako je neki distributer ili krajnji prodavac (shop, Horeca…) i dobio upit za vaše proizvode, minimalna je verovatnoća da je neko došao i rekao: želim po jednu flašu od cele palete proizvoda! Ozbiljne firme će želeti da krenu saradnju sa vama tako što će uzeti samo ono što im treba, a to je obično jedan, maksimum dva artikla.

 

Zlatko časti

Ako i shvatite da imate sastanak sa nekim iz fantomske firme, jedino što ćete u 99% slučajeva izvući (računajući i sudskim putem) je to što ste naručili na sastanku. Moja preporuka da se ponašate kao devojka na prvom sastanku: kafa, može i sa šlagom, mali aperitivčić, uvek prija XO, pa kakav drugi,  jelovnik? O da…Kad ste poslednji put jeli morske plodove? Nešto gazirano da svarite… Ako imaju za poneti, ja volim palačinke ?

 

 

5 saveta koje vino odneti na slavu

November 12, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

Ide vreme krsnih slava i večita nedoumica: ne, ne mislim na “Da li povesti ženu kod kuma na slavu?”, već na “Koje vino kupiti domaćinu?”. Ne bih pokretao raspravu da li nositi vino ili neko drugo piće, jer po Bibliji nije Isus rekao: “donesite mehove sa vodom i stvoriću vam kraft pivo. I nakrivite ih 45 stepeni da ne bude pene…” Dakle vino.

Postoji pet pravila kojih treba da se držite prilikom kupovine vina za slavu:

  1. Kuma donela – kuma odnela iliti “Uzimala davala”

Ako volite vino, a znate unapred da ga domaćin neće imati u ponudi, onda kupite svoje omiljeno vino. Flašu nosite u ruci. Dok se grlite i čestitate slavu, flašu ne ispuštajte iz ruku, već kad dođete do stola i svog mesta, ceremonijalno je spustite ISPRED SEBE. Kad vas domaćin ponudi da popijete nešto, tražite samo praznu čašu. Da bi za svaki slučaj izbegli neprijatnu situaciju, otvorite temu npr. “Da li treba plaćati parking kazne”. Naredna 3 sata niko neće primetiti ni ako bi se baka Milka šlogirala, a kamoli da pijete vino koje ste sami doneli.

 

  1. Vlastita imena, geografska odrednice, uvozna vina

Treba izbegavati, ne samo za slave, na poklon nositi vino čiji je naziv ime. “(Carica) Milica” je možda bivša, “(Car) Lazar” je možda poštar. Naivni misle da treba kupiti vino ako nosi ime isto kao i domaćica. Nikako. To je još gore. Zamislite samo kad u pola večere neko kaže: “Ova “Jelisaveta” ima loše telo”, “Malo je i mutna” ili “Ja to ne bih uneo u kuću”.

“Velikosrbima” ne donositi vino iz zemalja koje su priznale Kosovo.  Kod “Velikosrba” pazite i na godinu berbe vina. Nemojte da je vino starije od istorije držanja slave u toj kući.

Kladioničarima ne donositi iz regija u kojima postoji fudbalski klub, jer sigurno ih je baš taj ispalio za gomilu para…

  1. Slava vlasnika vinarije ili enologa

Ako idete na slavu kod vlasnika neke vinarije, ili enologa, ili komercijaliste, treba na poklon odneti njihovo vino, jer je svako drugo lošije, preskupo i “u padu”, svakom drugom nešto štrči, nešto pliva, nešto smrducka. Nemojte nikako glumiti šaljivdžiju i odneti domaćinovo vino na poklon sa drugom etiketom (prespete vino). Neprijatno će biti kad, posle treće čaše, domaćin shvati da je svoje vino “pljuvao” tokom sarme…

  1. Pravoslavno (manastirsko) vino

Bog je svemoguć, i ako mislite da ćete se ušlihtati sa jednom bocom vina, varate se. Vino pravi enolog, ne Bog, a prihod od prodaje ima prodavac i vlasnik, ali Bog ne. Ako kupujete zbog griže savesti, možda da promenite način života. Jedna boca ne rešava to.

Sa ovakvim vinima domaćin može da pomisli da želite da mu kažete da je grešan ili da ste videli domaćicine slike iz njene umetničke faze… Dakle nikako.
(oprosti mi Bože, što ti utičem na prihod)

  1. Igra Šuge

Ako imate vino kojeg želite da se rešite, a znate da postoji šansa da će vam domaćin, možda to isto         vino doneti nazad na vašu slavu, onda imate dve opcije: napišite posvetu na vinu. Da, na vinu. Na etiketi. Ili ključem po boci. Druga je malo surovija: pokvasite dno papirne kese od vina. Kesu držite za dno. Kad domaćin uhvati da dršku: pljaaas…Vi ste vino doneli na poklon. Nećete ga dobiti nazad. Niti morati piti.

Postoji i kontra-šuga: “Sretna slava kume, evo vino na poklon, kao što je red. Ovo vino si mi ti poklonio, a ja nisam dovoljno vredan da bih ga pio sam, pa rek`o kome ću nego kumu svom. Da ga popiješ u sreći. Preda mnom. Sada. Ajde kume, ajdeee, nemoj plakati…”

 

Zlatko časti

Za dobar provod na slavi nije bitno samo vino. Pazite da ne sednete pored ujaka “artiljerca”. Nikako na klupu, već na stolicu, zbog naslona. Nikako između ovala, da ne ostanete gladni (domaćice obično rašire salvete gde ide oval), leđima uz zid, da snimate situaciju. Ne pored svoje žene. Ne pored ujakove žene (za svaki slučaj)… Sipajte 2 sarme više i čekajte da iznesu pečenje – u slučaju da je pečenje bezveze, vi imate štek! Kod torti izbegavajte oblike jagnjeta, automobile i slično. Doboš rules!

Svakako imajte na umu, imate i vi slavu. Doćiće i ti ljudi kod vas…

Srećna slava domaćine!

Šta je pravilno: Crveno ili crno vino? Iran ili Irak?

October 22, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

 

Subota veče. Beogradski restoran. Mihajlo i Mia su konačno izašli na piće. Pričaju. Uživaju u razgovoru. Dolazi ljubazni konobar.

  • Šta želite da popijete?
  • Daj nam neko crno vino…
  • Rekli ste “CRNO” vino?

Muk. Ceo restoran se ukočio. Mia počinje da plače. Zna šta sledi. Mihajlo pokušava da objasni da je mislio crno grožđe,a crveno vino, nudi pare…Ali,kasno je… U tom trenutku ulazi vinska komunalna policija. Odnose ga u nepoznatom pravcu.

Šta je pravilno?

Crveno. Pardon crno. Nijedno. Oba. Ako Wikipediju koristimo kao izvor, tek su oni zbunjeni. Na istoj stranici malo ovako, malo onako. U svetu ima zemalja gde se kaže crveno vino ,a ima gde se kaže i crno, što nas vraća na početak. Zakon o vinu ne poznaje crno vino. Ali taj isti zakon ne poznaje ni mog komšiju koji krade otirače po zgradi, tako da mi to nije neki pouzdan kriterijum.

 

 

Na žalost (ili na sreću) u ovom trenutku u Srbiji ne postoji “vinski autoritet” koji bi prelomio ovu nedoumicu.

Nekako neformalno je prihvaćeno da ljudi koji konzumiraju stona I “domaća”(čitaj ne registrovne vinarije) vina piju CRNA vina, a da su vina sa geografskim poreklom, kvalitetna I vrhunska, CRVENA, ali opet jedan slučaj ne čini pravilo.

 

Predlog rešenja:

Po meni najbolje rešenje bi bilo da ovakve nedoumice reše “preko kolena” sportisti koje dočekujemo na Balkonu. Npr: “Ja, Novak Đoković, donosim odluku, do se do dočeka sledećeg sportiste na balkonu, vino zove CRNO! I da se smeju mešati rečice “jer” I “jel”, jel je to isto!”

Ili na primer kad je Zvezda šampion u fudbalu da se zove crveno, a kad je Partizan onda crno. Recimo…Jedino onda imamo problem ako Ofk Beograd bude šampion (plavo vino).

 

Šta je sigurno I šta je bitno.

Nema tačnog odgovora. I ne treba dopustiti da vas iko uverava da grešite. Jedinu grešku možete da napravite vi, ako dopustite da vas iznervira konobar/stic na Slavi/sestrin momak/komšija i upropasti vam uživanje u vinu, a to je suština.

A Mihajlo? Guli robiju. Deli ćeliju sa nekim tipom koji je rekao ekspreso…

 

Kad budem mrtav i beo

October 7, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

 

iliti odgovor vinara na pitanje: Kada možemo probati perjanicu vaše vinarije? Ili nešto sa natpisom Limited? Ili nešto…išta… Pozdravite vašu mamu.

 

Često imamo situaciju da vinar izlaže na nekom sajmu, ali ne izlaže sva svoja vina. To su najčešće baš one etikete zbog kojih većina i dolazi na njegov štand. Neki čak izlažu samo flajere, ali nema degustacije. Menja se vinska karta u restoranu? Donosi se flajer i nudi stisak ruke. Muški stisak. Vino za degustaciju? Nema ga. Možda i bude neka boca, ali sigurno ne onog vina po kojem svi znaju tog vinara. Zašto? Hmmm…

Kondorov let (entuzijazam, iščekivanje, optimizam)

Svi ljubitelji vina, bez obzira na kvalitet i cenovni rang, jedva čekaju nove berbe, nove etikete. Da probamo nešto novo, nešto što nismo do sad, nove varijacije na temu. Ko se popravio, ko pokvario. Ko promenio. To se ne odnosi samo na posetioce sajmova, već pre svega na somelijere, konobare, ljude koji rade u vinotekama (da, i oni spadaju u ljude!), distributere…

…I onda, dođe taj trenutak: vinar na vidiku. Na štandu ili ulazu u restoran, svejedno. Preko ramena izgovaramo kolegi: „Sad ćeš da probaš vinčugu!“

Kreće poniranje

„Dobar dan. Jeste, tačno je. Izbacili smo novu berbu našeg vina. Premijum, zlatna serija. Kupaža je slična, sa malo više šardonea. Ali arome na nosu, pa to je fantazija! Bela divlja, pa pripitomljena trešnja, cvet mandragore, planinski sladić – omiljeni slatkiš štrumpfova… – Pružamo čašu. – „Inače, što se tiče berbe, enolog ne pamti da je ikad bilo ovako dobro. Čudo!“ – Čaša još stoji u vazduhu. – „Možda ne znate, ali vlasnikova baba , kad je bila beba, prvo je rekla „vino“, pa tek onda „mama“. ROĐAČE, SIPAJ BRE! „Molim? Izvinite, ali ne može…“

Čaša je još u vazduhu, suva.

Ima dosta situacija da se vinar pojavljuje sa flajerom na sajmu ili u restoranu. Detaljan opis vina, vinarije, vinograda, dede, babe, opreme, enologa, konsultanta, gastro savet, savet dekantiranja, savet za služenje, ljubavni savet, pesma, poema… Sevap je da ga pohvalite: „Flajer vam je super. Stvarno. I ova folija preko, pa zlatotisak…ludilo. Khm, ovaj, a vino?“ Tajac. „A, pa vino nismo poneli.“

Obično u prvom krugu sledi sijaset duhovitih doskočica, vrcavih i interesantnih priča. Ali vina nema. Ne sipaju. Imaju male količine.

Ja vas sada pitam, kolege, ako su već tako male količine, zašto ga promovišete? Ako kupac nije zaslužio da proba to vino, zašto ga izlažete na sajmu? Zašto dolazite u restoran sa pričom? Šta ćemo za 10 godina kad svi budu imali po etiketu ili dve koje koštaju po 100, 200 evra?

U Srbiji postoji 12 ozbiljnih vinskih distribucija. 18 vinoteka u Beogradu i 4 u ostatku Srbije. I cca 30 somelijera koji imaju uticaja na vinske karte i potrošače, 4 vinska blogera i jedan Perica Merlo.rs. Sa 50 flaša vina, pokrivate celu Srbiju, ali nekima je bolje da se to popije sa kumom Milicom iz Pančeva ili da čami u podrumu čekajući, božemeprosti, naslov teksta.

Glavom u beton

„To vino je skupo!“ Sjajno. Znači i ti misliš da su ti vina skupa? Konačno se u nečemu apsolutno slažemo. Ma najlakše je da ti daš flajer somelijeru, a on ako hoće da proda neku flašu, nek lepo prosledi flajer gostu u restoranu. Još bolje, neka slika flajer, ko će to da štampa stalno… Pa da, svakako svi imamo telefone sa kamerom. Ali šta ćemo ako to nije to? Šta ako je vino 10 puta bolje nego pre? Šta ako vredi duplo više nego što mu je cena? Maler. Evo tebi flajer i svi sretni.

Nema dalje od dna. Ili ima?

„Ali možete da kupite flašu, opisao sam vam kakvo je vino.“ Vlasnik je zabranio degustaciju, ali nije prodaju? Pa sjajno. Da li sve ovo sami smišljate ili uzimate neku agenciju? Koliko košta ova boca mog bivšeg omiljenog vina? 2.000 dinara? Super. Ja stvarno mislim da ovo vino vredi jednu pravougaonu maslinasto – zelenu novčanicu, sa žigom. Milutin Milanković je na njoj. Ozbiljan lik. Akademik. Bio mnogo pametan. Samo vlasnik novčanice mi ne dozvoljava da je dajem po sajmovima i restoranima. Maler. Imate sa sajtu nbs.rs detaljniji opis, ako vam ovaj nije bio dovoljan. Uzmi sebi i jednog Nikolu Teslu. Ja častim.

Izvoz srpskog vina u bratsku nam, ali daleku NR Kinu

October 7, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

   …Kad bi se ispraznio Indijski okean i od toga napravila žitnica, u uslovima idealnog leta, ona bi mogla da ishrani 146 milijardi ljudi…

Sećate li se ove antologijske scene iz jednako antologijskog filma „Sjećaš li se Doly Bell“? Ovde je navodim, jer se u datoj sceni pogled gospodina Aligrudića apsolutno podudara sa pogledima naših vinara, kada se pomene Kina. Dobro, ne svih, ali većine…

Da krenemo redom…

Dugo godina Kina nije bila zanimljiva, ne samo našim vinarima, nego nikome. Mrzelo me je da guglam šta su Kinezi ranije pili, ali vino sigurno nisu. Sredinom devedesetih to počinje da se menja i Kina postaje sve ozbiljniji potrošač vina. Kako su svi vinari sveta videli da se otvara novo tržište, tako smo se i mi aktivirali… Vrlo brzo, samo 15 godina kasnije.

Čega se stidimo, a ne bi trebalo

Po informacijama kojima raspolažem, do ovog trenutka, četiri vinarije iz Srbije izvezle su vino u Kinu, a i peta ima sklopljen ugovor, ali još ni jedna boca nije otišla. „Pun kofer vina“ ne spada u izvoz – čisto da se odmah razumemo. Ni jedna vinarija nije napravila tri isporuke istog vina, istom kupcu. Što znači da su svi do sada izvezli ili „prva punjenja“ ili poklone ili vina za ličnu potrošnju. Da li je ovo lep rezultat? Apsolutno da. Da li je ovo naša realnost? Da. Da li nas je sramota načina na koji smo došli do kontakta? Da! Čuli ste rečenicu: Sedeo sam u vinogradu, zalamao lozu, kad eto dva Kineza…? Ni ja.

Na žalost, u svetu još uvek nismo dovoljno poznati po vinu, zlobnici bi rekli da nismo ni u regionu. Jako je teško išta prodati na tako dalekom i zahtevnom tržišu, već formiranom na vinima Italije, Francuske, Španije i Novog Sveta, u svim kvalitativnim segmentima. Svaki početak je težak, naročito ako se počinje od apsolutne nule. I svaka tetka, ujna, devojka, ljubavnica, partijski drug, konzul, fb prijatelj, tw folover znači… On čuje, pa kaže nekom, pa taj kaže nekom… Pa ajde boca, opet boca, pa karton… I tako to kreće. Srbija je mlada vinska zemlja, jako mlada, i često smo nestrpljivi kada je u pitanju uspeh. Siguran sam da svako od nas ima pripremljene četiri rečenice koje bi rekao Matsu Vilanderu umesto Novaka Đokovića, ali niko neće da trči po ceo dan.

Čega se ne stidimo, a mogli bismo, bar malo…

Opet: mi smo mala i mlada vinska zemlja i prvo bi trebalo da se na neko tržište probijemo zajedno. Nacionalno. Ne po vinogorjima, ili vinarijama. Koliko sam primetio, u izveštajima sa sajmova i promocija, retko gde je zastava Srbije, a skoro nigde mapa Evrope sa oznakom naše zemlje. Ako u Pekingu razlikuju merlo sa Fruške Gore od merloa iz Šumadije, onda ja plaćam piće svim stanovnicima tog grada koji se prezivaju Jang!
Trebalo bi da shvatimo da za nastupe na takvim sajmovima moramo da imamo novca i energije. Potrošačima moramo prvo da objasnimo da je Srbija vinska zemlja. Gde smo. Šta imamo. Da imamo čak i Kontrolni broj. I tako 5, 6… 10, 11 godina. Pa tek onda, možda, da idemo kao udruženja. Možda!

Zlatko časti….

Ovog puta, svakom čitaocu koji je izdržao do kraja, poklanjam vina za rodjendan, svadbu, slavu… Pažljivo čitajte! Dakle, pošto svaki vinar ima Aligrudićev pogled kada se spomene Kina, svaki od njih (ne baš svaki, ali 99,97%) svakog dana klikne bar jednom na rifreš mejla očekujuči upit iz Kine i narudžbinu za 6 milijardi boca. Po punoj ceni! Unapred! Pošaljite mejl svim vinarijama da želite da radite izvoz vina za Kinu. Napišite da imate zainteresovanog kupca – ime ne smete da otkrivate, jer je mnogo ozbiljan igrač. Dodajte i da snadbeva celu Kinu. Baš celu. Stavite računicu: 6 milijardi x 1 flaša x 4,5 evra….Samo vam treba po dve flaše od svake etikete za uzorak. Vinar snosi trošak pošte do vaše adrese, a vi od vas do Pekinga. Pssst! Samo vi i ja znamo da je Peking na vašim nepcima. Sto flaša ste rešili sigurno. Popijte jednu i u Jangovo ime!