Bajka o tri prodavca lubenica (ili presek vinskog tržišta u Srbiji u doba post korone)

Davno, davno, davno…Daleko, daleko, daleko, postojalo je kraljevstvo u kome su živele male životinje. Svi su bili sretni i veseli, dok jednom nije došla duga i hladna zima. Sve životinjice su se uplašile da će umreti od gladi i hladnoće, pa su odlazile na pijacu samo da kupe drva i hleba. 

Subota jutro. Pijačni dan. Pored prodavaca drva i hleba dolaze i tri prodavca lubenica:. jež, veverica i zec.

Jež je poslagao lubenice. Lepo ih izložio. Znao je da nije baš momenat za kupovinu, ali on već dugo prodaje i zna kako. Okačio je tablu: „Domaće lubenice. 10 dinara – 1 komad“. 

Veverica je došla malo kasnije. Poslagala lubenice. Ukrasila ih cvećem i stavila tablu: „Organske lubenice! 10 dinara – 1 komad“.

Zec je došao poslednji. Poveo dve zečice da privuku kupce. Video cene drugih, pa i on stavio tablu: „Slatka kao avansni kupac. 10 dinara – 1 komad“

Namestili su se i čekali. 

Prošlo je par sati, niko nije ništa prodao. Jedino je kornjača prošla sa svojim drugom. Kornjača je kupila zemlju i od sledeće godine će isto da sadi lubenice i da ih prodaje. Probala svaku lubenicu i konstatovala da će njene biti duplo sladje,a da će ih prodavati za iste pare. Kornjači je čak bilo malo i žao ostalih životinja, jer očigleno će propasti čim njene lubenice dođu na pijacu.

Jež je počeo da razmišlja: „Ako ne prodam, biću u problemu. Dolaze mi i nove lubenice.“ Malo razmislio, pa okačio novu tablu: „ 10 dinara – 1 komad. Ko kupi dve, treća GRATIS!“

Veverica, videvši to, uplaši se da neće ništa prodati, pa promeni i ona tablu: „BESPLATNA LUBENICA! Za svakog ko potpiše da će sledeći put kupiti od mene.“

Sad je zec bio u problemu. Džabe marketing, kad je najskuplji. Zamisli se, pa promeni i on tablu: „Dajem 100 dinara i jednu lubenicu, ko se obaveže da će kupovati od mene.“ 

I dalje nije bilo kupaca. Niko ništa nije prodavao. Ježu je zazvonio telefon. To je bila ježica. „Koliko si prodao? Ne, neinteresuje me koliko je bilo kupaca i koliko su drugi prodali. Pitala sam te koliko si ti prodao?“, govorila je ježica u dahu.“Znači ništa? Nula? Uvek si bio smotan. Ja sam celo leto zalivala te lubenice, proizvela ti najsladje na svetu, na tebi je samo da ih odneseš na pijacu i one se same prodaju, ali si ti i to upropastio. Pričaćemo kad dođeš kući.“ Ježica spusti slušalicu i pomisli kako je trebala da se uda za zeca, jer je on sigurno prodao sve. 

Posle nekog vremena, na pijacu je došao stari lisac, da kupi hleb i drva. Navikao je on bio, i na lepše i, na skuplje, ali zima je. Strpiće se. Prolazeći pijacom, video je i table prodavaca lubenica. Prišao je prvo zecu.  Rekao je da ispod 200 dinara, on ne može da se obaveže. Zec je prihvatio. Lisac je uzeo pare i lubenicu i obavezao se. Doduše samo usmeno i krenuo dalje. Od veverice je uzeo pet lubenica gratis i 20 dinara. Jež nije imao pare, pa mu je dao 7 lubenica i cipele. Lisac se presrećan vraćao kući. Na putu nazad,sreo je medveda, kome je dao sve pare i na taj način smanji svoj dug kod njega, ali će se bar malo zasladiti.

Prošao je dan. Sem desetak lisica, niko nije bio na pijaci. Predveče je pijacom prošla sova, koja je posavetovala prodavce, da će zima proći i da će se opet kupovati lubenice, samo da budu strpljivi. Veverica ju je poslušala, zec i jež su ipak odličili da i sutra dođu.

Nastavak bajke stiže za godinu dana…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *