Kontrolni broj trči počasni krug

Zli vinarski jezici rekli bi da kontrolni broj nema nikakvu primenu, niti od njega ima koristi

Od Dragane, jedne od tri čuvene sestre iz vinarije Aleksić, ove godine dobio sam ukupno tri SMS poruke: “Srećan rođendan“, “Dobili ste zlato u Sofiji” i “Ukinut kontrolni broj”. I sam Sveti Đorđe ozbiljno se uplašio za svoju poziciju u kući Živanića, jer, da sam se samo malo više obradovao dobrim vestima, umesto njega bi počeli da slavimo Draganin rođendan!

KRATKI VODIČ KROZ KONTROLNI BROJ

Dakle, ukinut je kontrolni broj….

Mi, direktni učesnici u poslu sa vinom, znamo o tom broju više nego što bismo voleli. Međutim, vinopijama on verovatno ne znači puno. Dakle, šta je kontrolni broj? Običan niz brojeva i slova, koje određuje Ministarstvo poljoprivrede, odnosno, Grupa za vinarstvo i vinogradarstvo, koju čini tim stručnjaka na čelu sa Darkom Jakšićem. Svako vino koje se nalazi u zvaničnoj prodaji, domaće ili iz uvoza, nakon dostavljanja dokumentacije Ministarstvu dobija kontrolni broj koji mora da bude istaknut na vidno mesto na zadnjoj etiketi. Svake godine, za svako vino, za svaku novu berbu, tražiš i dobijaš novi kontrolni broj.

Da bi se došlo do tog broja, podnosili smo Ministarstvu popunjen obrazac sa osnovnim podacima o vinu, analizu iz laboratorije, prednju i zadnju etiketu, objašnjenje imena vina… Nakon toga dobijali smo broj, stavljali na zadnju etiketu i vino je moglo da ide u promet. Kontrolni broj je precizniji od bar koda koji većina vinara ne menja godinama, ali je manje precizan od LOT broja, jer se potonji razlikuje od tanka do tanka svakog vina, svake berbe. Tačnije, bar bi trebalo da je tako.

TEORIJA

U teoriji, vinar tako pripremljeno vino obeleženo kontrolnim brojem potom plasira na tržište. Inspekcija u svom redovnom obilasku upoređuje podatke koje je vinar prijavio sa onima koje su na etiketi i sankcioniše svakog ko obmanjuje potrošača. I svi su sretni, sem prevaranata… Pomislili ste na onog sa ušima? I ja.

PRAKSA

Zli vinarski jezici (ne ja, Darko, ne ja!) rekli bi da kontrolni broj nema nikakvu primenu, niti od njega ima koristi. Vinar je obično čekao trenutak da proda poslednju bocu neke etikete, i tek tad kretao u proces dobijanja novog kontrolnog broja, što je obično rezultiralo nervozom i nerazumevanjem: “Zar oni iz Ministarstva moraju svaku noć da idu kući?…Sram ih bilo” (ni ovo nisam ja! – molim lepo, gospodine Jakšiću).

Sa druge strane, nažalost, broj zaposlenih u Grupi za vinarstvo nije rastao srazmerno rastu vinskog tržišta Srbije, pa je i to dovodilo do prolongiranja dobijanja famoznog broja. Veoma često sam u vinotekama, restoranima, čak i marketima, sretao vino bez kontrolnog broja, ali nikada nisam čuo za slučaj da je neko vino zbog toga povučeno sa tržišta. A još manje verujem da je neki revnosni inspektor otišao u vinoteku u Somboru ili Kragujevcu, uzeo bocu vina i rekao: „Aha… ovo vino po ovom kontrolnom broju ne sme na etiketi da ima reč barrique!“

Suština problema sa kontrolnim brojem i razlog zašto on nije zaživeo leži u tome da mi još nismo savladali ni sabiranje, a želimo da pravimo složene algoritme. Postoji još mnogo neregistrovanih vinarija. Još uvek možemo da nađemo vino sa urednim etiketama i od podataka na njima samo broj mobilnog telefona, najčešće supruge vlasnika. U svakoj regiji ima po nekoliko vinarija bez mokrog čvora, bez puta, bez krova, bez niza osnovnih stvari…Da ne govorimo o vinarima koji u vinarijama imaju slepe prostorije sa sudovima iz kojih se vino rastaču u plastične balone i prodaju na kapiji bez računa i ikakve evidencije. Prvo moramo da rešimo sve ovo, pa tek onda možemo da pređemo na formalno objašnjenje imena vina!

POSLASTICA ZA KRAJ

Sad dok čitate pevušite u sebi: pam pa pa pa pa pam (muzika iz serije Grlom u jagode, ako niste shvatili)… Kontrolni broj ću pamtiti po prvoj godini pojavljivanja. Prvih par meseci su sajmovima i promocijama kružile „proverene“ informacije. I ja sam iz pouzdanih izvora (zar postoje drugi?) sve saznao i jedino mi nije bilo jasno zašto im treba i slika moje Tetka Lepe, ali dobro… Na svakom skupu na kome bi se pojavio neko iz Ministarstva, vinari su kretali u takve sačekuše da bi i navijačke grupe mogle da uče taktiku od njih. Dokoni vinari su često davali kojekakve informacije razonode radi (g.Darko, ovde već spadam i ja): “Pošalji praznu kovertu da zauzmeš mesto”; “Odnesi bocu na poklon, ali nemoj svoju, da ti ne nađu grešku”; “Jedan vinar iz Župe poslao je dokumentaciju preko FB, i Darko prihvatio”; „Oni rade nekad i nedeljom, jer tad nikog nema, pa zovi na fiksni, ali budi uporan“…

U prvoj godini kontrolnog broja, prvi sajam na kome su vinari trebali da ga imaju na etiketama bio je u Lazarevcu… Nažalost, nisam slikao, ali bio sam oduševljen rešenjima: broj registracije dostavnog vozila, datum rođenja prve žene, ime sina i tako… “Ja tako dobio. Zašto bih tebe lagao!?“

U SVAKOJ SREĆI POSTOJI NESREĆA

Nažalost, ukinut je samo kontrolni broj koji se stavlja na etiketu, ali vinari i uvoznici i dalje treba da podnose dokumentaciju Ministarstvu i ne prodaju vino dok ne dobiju dozvolu, odnosno rešenje.

Mada, ja sam juče na nekoj promociji čuo….

Leave a Reply

Your email address will not be published.