Krajem 90-ih i početkom 2000-ih vinarstvo u Srbiji doživljava ekspanziju i vinarija i vina, i u dva, tri talasa se pojavljuje veliki broj vinarija koje se bave kvalitetom, ne kvantitetom u proizvodnji. Konzumacija vina je svake godine bila u porastu. Sa ukupnim porastom konzumacije rasle su sve kategorije vina, pa tako i roze.
Stil rozea koji je bio dominantan u Srbiji je ružica, ali od 2012.-13. takozvani “Provansa stil“ dobija apsolutni primat na tržištu. „Provansa“ podrazumeva mineralna, pretežno suva vina izrazito blede boje, boje lososa ili lukovine.
Sve srpske vinarije su izbacivale roze na tržište kako bi imali kompletnu ponudu. U početku su rozei bili cenovno najjeftiniji u ponudi svake vinarije, predstavljali su vina namenjena za vinske početnike. Lagana, sveža, polusuva ili na ivici da budu polusuvа. Kako su prolazile godine, somilijeri, vinska takmičenja, i skupa roze vina poreklom iz Provance, su uticala da se stavovi vinarija promene po pitanju rozea.
Vinarije su počele dosta da ulažu u podizanje kvaliteta rozea. Grožđe, koje se koristi za roze, se odvajalo već u planiranju berbe, a ne kao ranijih godina, na kraju berbe. Iz godine u godinu se radilo na poboljšanju kvaliteta strukture, aromatike, i tela. S obzirom da su svi ovi pokušaji uticali na troškove, što je dovelo i do povećanja cena rozea. Tako da, što se cena tiče, u većini vinarija danas je cena rozea jednaka belim, a negde čak i crvenim vinima.
Danas u Srbiji imamo u ponudi većinu “Provansa stil” ozbiljnih rozea, sa ozbiljnom strukturom, telom i aromatikom. Rozei su počeli da dobijaju i nagrade na najprestižnijim svetskim takmičenjima. Konačno, danas svaki vinar ima roze koji može izneti pred svakog somilijera ili vrhunskog poznavaoca vina, a da zna da se neće postideti.
Šta je onda problem? Ti ljudi ne piju roze vina. Ti ljudi piju rizlinge, suvinjone, orandže, biodinamike, vina iz betona, bačve, barike…. Roze se pije jedino na festivalima i takmičenjima i to u degustacionoj količini.
Ljubitelji rozea obično su ljudi koji povremeno piju vina ili tek ulaze u svet vina. Međutim, vremenom, oni su prešli na bela vina i to pre svega tamjaniku. Razlog je s jedne strane cena, sa druge strane nerazumevanja rozea kao vrste vina. Prethodnih godina, pad prodaje rozea je za rezultat imao da većina vinarija nije bila u mogućnosti da izbaci svež mladi roze, već prodaje prošlogodišnje ili pretprošlogodišnje berbe. Ta vina imaju i dalje sve kvalitete, osim što su izgubila na svežini, koja je opet uz cenu i pitkost, najvažnija za potrošače rozea.
Mislim da će ova, 2026. godina biti presudna za roze vina: da će od ove berbe na tržištu, bar količinski, biti više polusuvih, pa čak i poluslatkih roze vina. Većina vinarija će biti opreznija sa količinama, odnosno manje proizvoditi, što će dovesti do toga, da ćemo u narednim godinama opet piti sveže, mlade i lagane rozee. A kao ljubitelj rozea, nadam se i jeftinije 😊
