Salon vina Hyatt 2017

JOŠ JEDAN PROĐE SALON…

Ovo su moji utisci:

–          Kao da su se posetioci sami dogovorili da petak bude dan za posao, a subota za „Vreme sporta i razonode“. Tokom prvog dana, salon su posetili bezmalo svi vinski distributeri i po mojoj proceni oko 54 Restorana (menadžeri, vlasnici, somelijeri, šefovi konobara, konobari), tako da se učešće isplatilo svakoj vinariji koja je imala nešto novo da pokaže ili koja nema bar komercijalistu na terenu (ne bih išao toliko daleko da kažem: čoveka na terenu). Subota je bila dan za uživanje i „opusti ruku“ ljude.

–          Učešće na Salonu u Hajatu najviše se isplati ako imate vino koje u nabavci košta više od 1.500 dinara, jer iz jedne otvorene flaše vino proba cca 30 ljudi, što je ušteda od 29 flaša + 29 sastanaka po kafanama. Za vinarije koje ne povećavaju kapacitete, ne planiraju poskupljenje, nemaju nove etikete i zadovoljne su prodajom, Salon vina je čisto trošenje vremena i para.

–          Izostanak nekoliko vinarija osetio se jedino u trenucima kad su posetioci želeli da uporede neko vino sa njihovim. Svi vinari bi morali, sa bolom u srcu, da prihvate činjenicu da danas u Srbiji postoji dosta kvalitetnih vina i vinarija i da apsolutno svako vino ima zamenu . Što kaže stara vinarska narodna: „Ako Zlatko laže, akcija 2+1 ne laže“! Više se osetio manjak posetilaca sa prosečnom platom 1,5-3k evra, kojih je – da li zbog snega, zauzetosti ili nečeg trećeg – ove godine bilo jako malo.

–          Vuka Vuletića, pobednika takmičenja za najboljeg somelijera Srbije 2017, svi smo izljubili i izgrlili, kao brata od tetke. I on na to će morati da se navikne, jer će to potrajati još 2 godine, a ako odbrani tron, možda i duže…

–          Besplatnih ulaznica nije bilo ni na recept, a pošto smo snalažljiv narod, razrađeno je par varijanti. Za blic ulaske i izlaske, pozajmljivali su se izlagački bedževi, a za ulaske na ceo dan: službeni ulaz – ostavil ličnu kartu – rešio si problem. Za parking, s obzirom na cenu od  200 dinara za sat (kao da ću mu na leđima parkirati…), portira prođete tako što prijavite istovar robe, ostanete koliko hoćete i kad idete ne platite ništa, jer nemate papirić. Papirić ništa, a dvaput ništa je ništa. Za ručak još nije nadjena prečica, ali do sledećeg Salona biće i to.

Gospodjica je očigledno odabrala Enigmu Vinarije Deurić kao najbolje vino sajma. Hvala joj za to! 🙂

–          Najveće razočarenje Salona je izostanak borbe “vinskih mušica” oko preostalih otvorenih boca nakon zatvaranja štandova. Svi vinari sa zebnjom su iščekivali ovaj okršaj. Mnogi od nas imaju svog favorita (moj je onaj sa šalom), ali očigledno da je VinoCom u  Zagrebu odneo mnogo žrtava, tako da ćemo morati da sačekamo neku sledeću vinsku manifestaciju.

–          Napokon, najveći nedostatak je izostanak spitera. Stakleni bokali jesu imali tu namenu, ali nakon što je neka vinarija iznela (sjajne) pogačice sa čvarcima, „spiteri“ su se pretvorili u bokale za ispiranje usta…

 

Do sledećeg salona… Uživajte u vinima 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *