Čuvar ulaza restorana u zimskom periodu

February 27, 2018 Zlatko Blog
0 Comment

Dakle, šta imamo tokom zime, ako izuzmemo sarme i slave? Imamo ledene dane, sa dosta snega i puno leda. Posledično, na mnogo ulaznih vrata restorana, kafana, bifea i vinskih barova mogli smo videti natpis „PAZI KLIZAVO“. Na jednom mestu sam video i „PAZI KLZAVO“. Neću reći gde tačno, jer učiteljica vlasnika tog lokala svakako ima slabo srce, pa čisto da joj ne otežavam. (Vuk Kovačević, U.R.Plava Nesanica, Telep, Novi Sad)

Dakle, jedan natpis koji rešava sve. Ako slomiš nogu, dragi posetioče, ne preuzimamo odgovornost, upozoren si, molim lepo.

Čistiti ili ne, pitanje je sad…

Svake godine sneg iznenadi samo one koji treba da ga čiste. Ne, ne mislim na putare. Ovog puta su ugostitelji u pitanju. Sneg na ulazu restorana lepo pokazuje da li menadžer ima autoritet među osobljem. Pošto restorani, naravno, nemaju posebno zaposlenog čistača snega, to obično znači da menadžer traži dobrovoljca ili „dobrovoljca“. Ako sme. Postoje i restorani koji su svesni da je to trošenje i vremena i snage, jer će se belo đubre svakako samo otopiti. Kad tad.

Ipak, neki čiste. Međutim, kad se očisti sneg, ulaz postaje i ostaje klizav. Šta sad? Čekaj…..hm…ZNAM! Stavićemo natpis!

Suština greške 

Šta suštinski znači natpis „Pazi klizavo“. Znači „Baš me briga za vas, dragi gosti“. Postoji problem. Problem je primećen i ne rešava se, već se stavi natpis. Natpis se postavlja da eventualni gost koji završi u gipsu ne bi mogao da tuži dotični ugostiteljski objekat, jer je bio upozoren.
I ja se sad pitam, šta je sledeća faza? „Zakidamo na računu“, „Kuvar presoljava“, „Ne peremo čaše,samo skidamo ruž“, „Razblažujemo vinjak“, „Nekad kažemo da je sve rezervisano, jer nas mrzi da radimo“…?
Zar nije malo glupo da poteraš konobare da završe kurs za somelijera, uzmeš kuvara sa iskustvom, kuhinju opremiš kao spejs šatl, uzmeš stilistu, arhitektu, dizajnera, menadžera, rokneš reklamu, nabaviš prstace i Chateau Petrus iz ’73, namamiš kupca i on se oklizne na ulazu?

U svetu postoji jedno carstvo, u njemu caruje…

Imaš problem? Reši ga, čoveče! Klizav ulaz? Promeni pločice, kupi veštačku travu, donesi 2 metra itisona od kuće (nek ti se deca po parketu kližu u čarapama, win-win situacija), uzmi najdebljeg konobara pa nek prenosi kupce, samo uradi nešto! Ljudi primete takve stvari. Niko neće primetiti da ste problem rešili, ali će primetiti kod konkurencije da oni nisu, pa će dolaziti kod vas. Osim ako razblažujete vinjak.

A šta ćemo sa „piscima“ natpisa?

Ajmo svi ovamo. Ko je postavio natpis „Pazi klizavo“, na ulaz, u moj restoran? Ti, Mićo? E pa Mićo, prvo mala pohvala, imaš lep rukopis. Primetio si problem, nisi ga rešio. Meni je trebalo 5 minuta da uđem u restoran. Tako da od danas nisi više menadžer mog restorana. Razduži odmah uniformu i kući i kad budeš izlazio….pazi klizavo je.

Pravila ponašanja na vinskom sajmu

December 7, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

Da li se isplati otići na sajam vina? Pa makar se ulaz i plaćao… Postoje dva odgovora: “Da.” i “Ooo, da!” Najskuplja ulaznica za neki vinski sajam u Srbiji je oko hiljadu i po dinara. Da li je ovo mnogo? Ne. To je jedna flaša vina u vinoteci. Ako na svakom štandu probate samo po jedno vino, isplatiće vam se kao da ste kupili porodičnu ulaznicu.

Šta nikako, ali nikako…

Ako ste konobar, nemojte nikada, ali nikada, zbog malo više napunjene čaše vina izgovoriti rečenicu: “Ja vas mogu ubaciti u taj restoran…” Zašto? Znate li koja je razlika između medveda i komercijaliste? Medved, kad vidi da ste mrtvi, ode. Zato pažljivo sa obećanjima.

Od nastanka prvog vina negde u Zakavkazju, pa do danas, niko nikad, na vinskom sajmu ili salonu, nije smuvao pripadnicu lepšeg pola zaposlenu u nekoj vinariji. Ni vlasnicu, ni enologa, ni komercijalistu, ni hostesu… Posebno nije dosetkama poput: “Ovo vino je lepo kao ti” ili “Da li je ovo vino i inače slatko ili zato što si mi ti sipala?” Ni ne pokušavajte!

Ako vas je već uhvatilo vino, izbegavajte da nagnuti preko pulta, tražite vina u čijim imenima ima puno prednjenepčanih suglasnika. Posebno su nepreporučljivi pino griđo i prokupac. Jedino što će se desiti je da ispljujete vinara. A još ako zobate one keksiće, …eto radosti!

Ne, nikako prosipanje vina u kiblu! U kiblama stoje flaše vina i led. Kad neko prospe vino, onda ta voda od leda više nije čista. Što utiče na izgled etiketa, jer voda postaje lepljiva. Vinari su usvojili nepisano pravilo, da kad im neko to uradi, oni pokvase ruke u istoj toj kibli i potapšu pametnjakovića po ramenu, sakou, košulji, kaputu… ili mu poprave kravatu. Nemojte da se ljutite, prvi ste počeli!

Malo samopouzdanja…

Ako imate vremena, idite na svaki sajam koji možete, nemate šta da izgubite. Rentirajte čašu. Ako izgubite papirić za povrat novca, vratite se nazad na sajam, obiđete dva štanda i čaša se i preplatila.

Koliko god da ne znate, nemojte da vam bude neprijatno da nešto pitate. Svi ti ljudi samo zbog vas tu. Zbog vas se sve ovo pravi. Slobodno u sebi ponavljajte “ja sam kupac, ja sam kupac”. Ako naletite na na gospodina koji stavom liči na kapitena ragbi tima iz američkih filmova, slobodno mu recite: „Ko je ovde kupac? Ako vam ja ne trebam, zašto ste ovde? Ja sad idem da kupim drugu bocu vina, mislite o tome sutra.“ Postoji mogućnost da neku vinariju predstavlja i gospodin “Rečnik-stranih-reči-i-izraza”. Prepoznaćete ga tako što na pitanje “Da li ste možda vi izmislili vino?” dugo razmišlja. Vi ste kupac, nismo to zaboravili, zar ne? Zamolite ga da ponovi sve na nekom od jezika naroda i narodnosti ili ga zamolite da ukuca u Google translate.

A pljuvanje? Ovo je posebna, za mnoge bolna tačka. Mnogi vinari će se uvrediti kad pljunete njihovo vino. Ovde morate imati stav! Ako na festivalu gutate vina, ubrzo ćete pitati da li ima neko harmoniku u gepeku i početi da šaljete poruke svojoj prvoj ljubavi iz srednje škole. Vi ste kupac! Slobodno! Kad smo kod toga, nikad mi neće biti jasno – a to sam nebrojano mnogo puta video – kako čačkalica završi u spiteru?

Zlatko časti…

Ovaj put ne savetom već konkretno, vinom, na štandu vinarije Deurić

3 načina kako prepoznati fantomsku firmu

November 27, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

Na žalost, firme koje su stvorene da „rade“ dva meseca i nestanu, uvek su postojale i uvek će postojati. U svakoj državi postoje neki „Trotter Independent Traders“, fantomska firma na nama je samo da ih prepoznamo na vreme.

Suština ovih firmi je da osnuju neku firmu na babu, dedu, NN lice, kupe što više robe na odloženo plaćanje, prodaju robu na crno u što kraćem roku i …gas!

Ovo su tri načina kako da ih prepoznate:

 

  • Kriju svoje kupce

Od predstavnika ovakve firme najčešće ćete dobiti odgovor da ne može da vam kaže ko su mu kupci zbog konkurencije, ili je neko jaaako bitno ime iz vrha vlasti, fudbala ili muzike, pa ne sme da otkriva. Čest je slučaj i da pokreću lanac maloprodajnih objekata.

Ako neko ima kupca onda on zna da je taj kupac njegov i da vas zove jer kupac želi vaš proizvod… On je posrednik.

 

  • Nude menice

Garancije plaćanja vam neće ponuditi ni jedna ozbiljna firma na početku saradnje. Zašto? Oni su postojali i radili i živeli (i vodili ženu na more) i pre saradnje sa vama. Zašto rizikovati posao i biti u neizvesnosti da im vi možda pustite menicu na 5.000 ili 10.000 dinara?

„Fantomi“ imaju pripremljenje menice i depo karton i op obrazac i kopiranu ličnu kartu, jer oni znaju da dobijaju robu na 30 dana, a za 25 dana su već otperjali.

 

  • Poručuje od svega iz porfolija

Ako je neki distributer ili krajnji prodavac (shop, Horeca…) i dobio upit za vaše proizvode, minimalna je verovatnoća da je neko došao i rekao: želim po jednu flašu od cele palete proizvoda! Ozbiljne firme će želeti da krenu saradnju sa vama tako što će uzeti samo ono što im treba, a to je obično jedan, maksimum dva artikla.

 

Zlatko časti

Ako i shvatite da imate sastanak sa nekim iz fantomske firme, jedino što ćete u 99% slučajeva izvući (računajući i sudskim putem) je to što ste naručili na sastanku. Moja preporuka da se ponašate kao devojka na prvom sastanku: kafa, može i sa šlagom, mali aperitivčić, uvek prija XO, pa kakav drugi,  jelovnik? O da…Kad ste poslednji put jeli morske plodove? Nešto gazirano da svarite… Ako imaju za poneti, ja volim palačinke ?

 

 

Kad budem mrtav i beo

October 7, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

 

iliti odgovor vinara na pitanje: Kada možemo probati perjanicu vaše vinarije? Ili nešto sa natpisom Limited? Ili nešto…išta… Pozdravite vašu mamu.

 

Često imamo situaciju da vinar izlaže na nekom sajmu, ali ne izlaže sva svoja vina. To su najčešće baš one etikete zbog kojih većina i dolazi na njegov štand. Neki čak izlažu samo flajere, ali nema degustacije. Menja se vinska karta u restoranu? Donosi se flajer i nudi stisak ruke. Muški stisak. Vino za degustaciju? Nema ga. Možda i bude neka boca, ali sigurno ne onog vina po kojem svi znaju tog vinara. Zašto? Hmmm…

Kondorov let (entuzijazam, iščekivanje, optimizam)

Svi ljubitelji vina, bez obzira na kvalitet i cenovni rang, jedva čekaju nove berbe, nove etikete. Da probamo nešto novo, nešto što nismo do sad, nove varijacije na temu. Ko se popravio, ko pokvario. Ko promenio. To se ne odnosi samo na posetioce sajmova, već pre svega na somelijere, konobare, ljude koji rade u vinotekama (da, i oni spadaju u ljude!), distributere…

…I onda, dođe taj trenutak: vinar na vidiku. Na štandu ili ulazu u restoran, svejedno. Preko ramena izgovaramo kolegi: „Sad ćeš da probaš vinčugu!“

Kreće poniranje

„Dobar dan. Jeste, tačno je. Izbacili smo novu berbu našeg vina. Premijum, zlatna serija. Kupaža je slična, sa malo više šardonea. Ali arome na nosu, pa to je fantazija! Bela divlja, pa pripitomljena trešnja, cvet mandragore, planinski sladić – omiljeni slatkiš štrumpfova… – Pružamo čašu. – „Inače, što se tiče berbe, enolog ne pamti da je ikad bilo ovako dobro. Čudo!“ – Čaša još stoji u vazduhu. – „Možda ne znate, ali vlasnikova baba , kad je bila beba, prvo je rekla „vino“, pa tek onda „mama“. ROĐAČE, SIPAJ BRE! „Molim? Izvinite, ali ne može…“

Čaša je još u vazduhu, suva.

Ima dosta situacija da se vinar pojavljuje sa flajerom na sajmu ili u restoranu. Detaljan opis vina, vinarije, vinograda, dede, babe, opreme, enologa, konsultanta, gastro savet, savet dekantiranja, savet za služenje, ljubavni savet, pesma, poema… Sevap je da ga pohvalite: „Flajer vam je super. Stvarno. I ova folija preko, pa zlatotisak…ludilo. Khm, ovaj, a vino?“ Tajac. „A, pa vino nismo poneli.“

Obično u prvom krugu sledi sijaset duhovitih doskočica, vrcavih i interesantnih priča. Ali vina nema. Ne sipaju. Imaju male količine.

Ja vas sada pitam, kolege, ako su već tako male količine, zašto ga promovišete? Ako kupac nije zaslužio da proba to vino, zašto ga izlažete na sajmu? Zašto dolazite u restoran sa pričom? Šta ćemo za 10 godina kad svi budu imali po etiketu ili dve koje koštaju po 100, 200 evra?

U Srbiji postoji 12 ozbiljnih vinskih distribucija. 18 vinoteka u Beogradu i 4 u ostatku Srbije. I cca 30 somelijera koji imaju uticaja na vinske karte i potrošače, 4 vinska blogera i jedan Perica Merlo.rs. Sa 50 flaša vina, pokrivate celu Srbiju, ali nekima je bolje da se to popije sa kumom Milicom iz Pančeva ili da čami u podrumu čekajući, božemeprosti, naslov teksta.

Glavom u beton

„To vino je skupo!“ Sjajno. Znači i ti misliš da su ti vina skupa? Konačno se u nečemu apsolutno slažemo. Ma najlakše je da ti daš flajer somelijeru, a on ako hoće da proda neku flašu, nek lepo prosledi flajer gostu u restoranu. Još bolje, neka slika flajer, ko će to da štampa stalno… Pa da, svakako svi imamo telefone sa kamerom. Ali šta ćemo ako to nije to? Šta ako je vino 10 puta bolje nego pre? Šta ako vredi duplo više nego što mu je cena? Maler. Evo tebi flajer i svi sretni.

Nema dalje od dna. Ili ima?

„Ali možete da kupite flašu, opisao sam vam kakvo je vino.“ Vlasnik je zabranio degustaciju, ali nije prodaju? Pa sjajno. Da li sve ovo sami smišljate ili uzimate neku agenciju? Koliko košta ova boca mog bivšeg omiljenog vina? 2.000 dinara? Super. Ja stvarno mislim da ovo vino vredi jednu pravougaonu maslinasto – zelenu novčanicu, sa žigom. Milutin Milanković je na njoj. Ozbiljan lik. Akademik. Bio mnogo pametan. Samo vlasnik novčanice mi ne dozvoljava da je dajem po sajmovima i restoranima. Maler. Imate sa sajtu nbs.rs detaljniji opis, ako vam ovaj nije bio dovoljan. Uzmi sebi i jednog Nikolu Teslu. Ja častim.

Vino, grožđenbalski neprijatelj broj 1

August 23, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

Ove godine obišao sam pet manifestacija posvećenih berbi i vinu: bilo je tu grožđenbala, pudarskih dana, dana vina, ovih i onih berbi i berbanskih dana… Pročitao sam i još desetak izveštaja sa sličnih svečanosti koje nisam uspeo da obiđem, pa ovaj tekst pišem na osnovu svog i tuđeg iskustva. Pa ko se prepozna – prepoznao se.

Za nekog sve, za svakog po nešto…

Da vidimo, šta smo tamo imali… Ringišpil, licidersko srce, vo sa ražnja u lepinji, tombola (svaka dobija!). Hali – gali, pet pari čarapa za 100 dinara, kokarde, tamburaši, kokice, šećerna vuna, voće, pivo, štrudle, med, trubači, alva (ona što se lepi za zube i ona druga), proročica, baloni sa helijumom u obliku Sunđer Boba, ušećerene jabuke… Zvezde Grand produkcije, tek procvetale i one već ocvale, vinska fontana, prasad na ražnju… Da li sam nešto propustio? Možda vino? A, da, vino – špricer, bevanda, musolini, bambus, ne znam kako se zove mešavina belog vina i soka od jabuke… Oh, vi, možda, mislite na pravo vino? Vino iz butelje? Pampur i to? Pa, recimo samo da sam video više muških pupkova, koji su ugledali svetlo dana usled pucanja jadnih dugmića na košuljama, nego butelja vina.

Učesnici…hteli ili ne

Većina ovih svetkovina, kojima je krcata jesen u Srbiji, ima višegodišnju tradiciju. Sve su nastale sa ciljem da se proslavi kraj berbe, logično, sa vinom u fokusu. U trenutku nastajanja – najkvalitetnijem koje se moglo naći. Vremenom, vino je napredovalo. Mnogo. Napredovale su i vinarije, i vinari, i vinski sajmovi, a ove svetkovine, kao ni lokalne turističke organizacije koje ih organizuju, baš i nisu. Ponekad imam osećaj da bi na jedan takav festival odozgo slobodno mogli da stavimo veliko stakleno – ili primerenije: plastično – zvono, kao ono za tortu, pa da na njemu napišemo: Muzejska postavka: Dani berbe 1978. Sasvim lepo bismo mogli da zaradimo od ulaznica…

Nažalost, danas na ovakvim događajima uglavnom nema vinara, mislim onih najboljih iz neke regije, a ako se i pojave – ne izlažu svoja istaknuta vina. Organizatori se žale na sve ozbiljnije uslove koje vinari postavljaju. Zamislite, oni bi hteli staklene čaše, led i frižidere! Vinari se žale na sve navedeno u drugom pasusu. I tako…Svake godine razgovaraju, dogovaraju se, pregovaraju, pozdrave familiju i raziđu se. “Lose-lose“ situacija.
Koji vinari onda učestvuju? Iskreno, ne znam. Devedeset odsto njih možemo podvesti pod rečenicu: “Pravim samo za sebe i prijatelje, oko četiri do pet hiljada litara i nisam registrovan još ni u biračkom spisku, a kamoli u vinarskom“
Pošto nema vina, nema ni vinske publike. Posećenost ovih događaja najviše zavisi od muzičkog programa, ali generalno možemo reći da je publika “invertovani Politikin zabavnik” – za sve do 7 godina i više od 77 godina.Većina ovih svetkovina vina ima i takmičenja u kvalitetu, ali vinska nadmetanja na kojima žiri iz sale izlazi na navođenje, kao kamion sa prikolicom, ne želim da komentarišem.

Povratak u budućnost…

Ne vidim da će se išta promeniti u budućnosti. Bojim se da će Vino morati da svim ovakvim festivalima kaže: „Mislim da ne bi trebalo da se viđamo neko vreme. Ja tebe ne zaslužujem. U meni je problem, nisi ti kriva. Mislim da treba da počneš da se viđaš i sa drugim napicima. Možda je najbolje da ostanemo prijatelji. Javi se nekad od srede“.

Zlatko časti…

Ako se dobro pripremite, provod na ovakvim festivalima je zagarantovan. Na noge nešto komotno i čvrsto na prstima, da vas štiti kad vas budu čepali. Ako slabije podnosite alkohol, možda jedno dva decilitra maslinovog ulja da popijete, da obloži želudac. Plastične čaše su obavezne, kao i vata za uši zbog „tehničkih problema sa ozvučenjem koji će se brzo rešiti“. Kad počne tuča (a počeće sigurno), nemojte da razdvajate! Takvi dobiju najviše batina. Treba vam i flašica kisele vode, za slučaj da naletite na malo masnije krofne. Izbegavajte sve sa šljivama i višnjama zbog koštica, kojih “sigurno nema“. Ako krenete da probate vina, nemojte da pitate za sortu, godinu, odležavanje, poreklo vinograda. Nema pljuvanja, vrtenja čašom ili mirisanja! Pijuckanje je takođe zabranjeno. Ako odlučite da pohvalite neko drugo vino, nemojte pominjati poznate i priznate vinarije. Idealan komentar je “Lepo vam je vino, a svidelo mi se i ono od čika Miće iz Radinaca…”

 

 

Kontrolni broj trči počasni krug

August 23, 2017 Zlatko Blog
0 Comment

Zli vinarski jezici rekli bi da kontrolni broj nema nikakvu primenu, niti od njega ima koristi

Od Dragane, jedne od tri čuvene sestre iz vinarije Aleksić, ove godine dobio sam ukupno tri SMS poruke: “Srećan rođendan“, “Dobili ste zlato u Sofiji” i “Ukinut kontrolni broj”. I sam Sveti Đorđe ozbiljno se uplašio za svoju poziciju u kući Živanića, jer, da sam se samo malo više obradovao dobrim vestima, umesto njega bi počeli da slavimo Draganin rođendan!

KRATKI VODIČ KROZ KONTROLNI BROJ

Dakle, ukinut je kontrolni broj….

Mi, direktni učesnici u poslu sa vinom, znamo o tom broju više nego što bismo voleli. Međutim, vinopijama on verovatno ne znači puno. Dakle, šta je kontrolni broj? Običan niz brojeva i slova, koje određuje Ministarstvo poljoprivrede, odnosno, Grupa za vinarstvo i vinogradarstvo, koju čini tim stručnjaka na čelu sa Darkom Jakšićem. Svako vino koje se nalazi u zvaničnoj prodaji, domaće ili iz uvoza, nakon dostavljanja dokumentacije Ministarstvu dobija kontrolni broj koji mora da bude istaknut na vidno mesto na zadnjoj etiketi. Svake godine, za svako vino, za svaku novu berbu, tražiš i dobijaš novi kontrolni broj.

Da bi se došlo do tog broja, podnosili smo Ministarstvu popunjen obrazac sa osnovnim podacima o vinu, analizu iz laboratorije, prednju i zadnju etiketu, objašnjenje imena vina… Nakon toga dobijali smo broj, stavljali na zadnju etiketu i vino je moglo da ide u promet. Kontrolni broj je precizniji od bar koda koji većina vinara ne menja godinama, ali je manje precizan od LOT broja, jer se potonji razlikuje od tanka do tanka svakog vina, svake berbe. Tačnije, bar bi trebalo da je tako.

TEORIJA

U teoriji, vinar tako pripremljeno vino obeleženo kontrolnim brojem potom plasira na tržište. Inspekcija u svom redovnom obilasku upoređuje podatke koje je vinar prijavio sa onima koje su na etiketi i sankcioniše svakog ko obmanjuje potrošača. I svi su sretni, sem prevaranata… Pomislili ste na onog sa ušima? I ja.

PRAKSA

Zli vinarski jezici (ne ja, Darko, ne ja!) rekli bi da kontrolni broj nema nikakvu primenu, niti od njega ima koristi. Vinar je obično čekao trenutak da proda poslednju bocu neke etikete, i tek tad kretao u proces dobijanja novog kontrolnog broja, što je obično rezultiralo nervozom i nerazumevanjem: “Zar oni iz Ministarstva moraju svaku noć da idu kući?…Sram ih bilo” (ni ovo nisam ja! – molim lepo, gospodine Jakšiću).

Sa druge strane, nažalost, broj zaposlenih u Grupi za vinarstvo nije rastao srazmerno rastu vinskog tržišta Srbije, pa je i to dovodilo do prolongiranja dobijanja famoznog broja. Veoma često sam u vinotekama, restoranima, čak i marketima, sretao vino bez kontrolnog broja, ali nikada nisam čuo za slučaj da je neko vino zbog toga povučeno sa tržišta. A još manje verujem da je neki revnosni inspektor otišao u vinoteku u Somboru ili Kragujevcu, uzeo bocu vina i rekao: „Aha… ovo vino po ovom kontrolnom broju ne sme na etiketi da ima reč barrique!“

Suština problema sa kontrolnim brojem i razlog zašto on nije zaživeo leži u tome da mi još nismo savladali ni sabiranje, a želimo da pravimo složene algoritme. Postoji još mnogo neregistrovanih vinarija. Još uvek možemo da nađemo vino sa urednim etiketama i od podataka na njima samo broj mobilnog telefona, najčešće supruge vlasnika. U svakoj regiji ima po nekoliko vinarija bez mokrog čvora, bez puta, bez krova, bez niza osnovnih stvari…Da ne govorimo o vinarima koji u vinarijama imaju slepe prostorije sa sudovima iz kojih se vino rastaču u plastične balone i prodaju na kapiji bez računa i ikakve evidencije. Prvo moramo da rešimo sve ovo, pa tek onda možemo da pređemo na formalno objašnjenje imena vina!

POSLASTICA ZA KRAJ

Sad dok čitate pevušite u sebi: pam pa pa pa pa pam (muzika iz serije Grlom u jagode, ako niste shvatili)… Kontrolni broj ću pamtiti po prvoj godini pojavljivanja. Prvih par meseci su sajmovima i promocijama kružile „proverene“ informacije. I ja sam iz pouzdanih izvora (zar postoje drugi?) sve saznao i jedino mi nije bilo jasno zašto im treba i slika moje Tetka Lepe, ali dobro… Na svakom skupu na kome bi se pojavio neko iz Ministarstva, vinari su kretali u takve sačekuše da bi i navijačke grupe mogle da uče taktiku od njih. Dokoni vinari su često davali kojekakve informacije razonode radi (g.Darko, ovde već spadam i ja): “Pošalji praznu kovertu da zauzmeš mesto”; “Odnesi bocu na poklon, ali nemoj svoju, da ti ne nađu grešku”; “Jedan vinar iz Župe poslao je dokumentaciju preko FB, i Darko prihvatio”; „Oni rade nekad i nedeljom, jer tad nikog nema, pa zovi na fiksni, ali budi uporan“…

U prvoj godini kontrolnog broja, prvi sajam na kome su vinari trebali da ga imaju na etiketama bio je u Lazarevcu… Nažalost, nisam slikao, ali bio sam oduševljen rešenjima: broj registracije dostavnog vozila, datum rođenja prve žene, ime sina i tako… “Ja tako dobio. Zašto bih tebe lagao!?“

U SVAKOJ SREĆI POSTOJI NESREĆA

Nažalost, ukinut je samo kontrolni broj koji se stavlja na etiketu, ali vinari i uvoznici i dalje treba da podnose dokumentaciju Ministarstvu i ne prodaju vino dok ne dobiju dozvolu, odnosno rešenje.

Mada, ja sam juče na nekoj promociji čuo….